Rođendanske proslave kao dobar biznis i veliki trošak

Roditelji na zabave svoje dece troše od 350 evra, koliko košta tri sata u igraonici uz neograničenu hranu i piće, do čak 3.500 evra, što je cena za rođendane koji više liče na svadbe, u salama sa velikim brojem zvanica, vatrometom, muzikom uživo…

Proslave dečjih rođendana, a naročito prvog, postale su dobar biznis, pa su počele da rade i agencije specijalizovane za njihovu organizaciju.

– Rođendani danas podrazumevaju sale za 100 do 150 ljudi, živu muziku, dekoraciju na stolovima i balone, animaciju za veću decu, vatromet – kaže Ljubica Sićović, organizator dečijih rođendana iz Beograda.

Ovakav rođendan, kaže ona, košta između 1.500 i 3.500 evra, zavisno od broja gostiju i izbora benda koji može da košta od 50 do 700 evra. Pritom, tvrde naši sagovornici, gala proslave nisu rezervisane samo za one sa dubokim džepom i specifičnim ukusom, iako oni čine većinu domaćina ovakvih žurki: organizuju ih i prosvetni radnici, javni službenici, lekari.

Mirjana Petrov, frizerka iz Novog Sada, potrošila je na prvi rođendan svoje devojčice oko 2.000 evra: 96 gostiju, sala, tamburaši, dve torte, slatki sto, toaleta za malenu i roditelje, šminka i frizer za mamu, dimna mašina, mađioničar za stariju decu…

– Zašto je moje dete gore od druge dece? Želela sam da joj priuštim takav dan, i jesam, moje je pravo. Štedeli smo par meseci i uspeli sve da platimo. Čula sam komentare da sam mogla da odvedem dete na more za taj novac. Ali, ni njega se dete ne bi sećalo, zar ne? – priča ova majka.

Među roditeljima koji su na ovaj način slavili prvi rođendan svoje dece je i Novosađanka Kristina Nosović, a ona je tome posvetila i deo svog bloga. Iako smatra da su ovakve proslave pomodarstvo, nije uspela da mu odoli.

– I dalje smatram da nam, kao društvu, nisu potrebna ni preterivanja ni razbacivanje novcem. Ali, imamo pravo da uživamo u nekim sitnim zadovoljstvima. Esteta sam i uživam u dekoracijama, slatkom stolu i, priznajem, to je na neki način bilo zadovoljenje mog ega. S druge strane, to je divna uspomena za moje dete i nadam se da će joj se radovati na isti način na koji se ja radujem VHS kaseti sa snimkom mog prvog rođendana – kaže ona.

Iako su prvi i osamnaesti rođendani najpompezniji, pomodarstvo je zahvatilo i proslave svih ostalih rođendana. Uz neizostavnu igraonicu (od 5.000 dinara u selima do 25.000 u Beogradu), sada se plaćaju i slatki stolovi (od 6.000 do 15.000), torte sa likovima iz crtaća (od 3.500 do 12.000 dinara), animatori koji gutaju vatru ili hodaju na štulama (12.000 dinara), šiju se i naručuju posebne toalete za majke i ćerke (oko 2.500 po haljini) ili očeve i sinove. Samo za jednu prosečnu rođendansku zabavu u Beogradu treba izdvojiti 500 do 800 evra, u Novom Sadu i Nišu po 350 do 600 evra. U Beogradu, samo zakup popularne igraonice odnosi 200 evra.

Što su deca starija, prohtevi su veći, pa se rođendani organizuju na karting stazama, u lasertag igraonicama, bioskopima, adrenalin zonama, što može da košta i po 250 evra za 30 minuta. Angažuju se animatori, među kojima su i oni prilično skupi koji nude trikove poput suvog leda, lasera i gutanja vatre i njihovi termini su rasprodati tri meseca unapred. Ovakvi rođendani češći su na severu zemlje, u opštinama sa višim prosečnim primanjima, nego na jugu.

– Većina roditelja i dalje plaća obične rođendane u igraonici, koji su pristupačni. Ipak, uočljivo je da na deset takvih rođendana, bar jedan bude svadbarskog tipa. I ta tendencija je uočljiva u poslednjih godinu do dve – zaključuje Tijana Petrović, animatorka iz Niša.

Decu gledamo kao male bogove

Sociolog Dragan Koković kaže da skupe proslave rođendana pokazuju da nam je društvo diferencirano: dok se jedan deo ljudi bori za egzistenciju, drugi deo teži pomodarstvima i preterivanjima. U društvu kao što je naše, gde vlada negativan prirodni priraštaj, u decu se gleda se obožavanjem, kao u male bogove. Stoga je logično da će preterivanja biti vezana upravo uz njih. „Uz diferencijaciju društva, ova tendencija nam pokazuje i skorojevićki mentalitet. Jer, važno je samo prikazati sebe i svoju porodicu, ne mareći kakav to utisak ostavlja i kako se odražava na druge“, kaže Koković.