Foto: Pixabay
Draga mama, sve smo mi iste u ljubavi prema svojoj deci. Nijanse nas dele, ne kao posledica razlike u jačini emocija, nego kao rezultat drugačijeg pristupa.
Tebi ne moram objašnjavati onaj poseban, osećaj, neuporediv sa bilo čim, kada se pojavi druga crtica.
Tebi je poznata trema i nestrpljenje koje obuzima pred prvu i svaku narednu ultrazvučnu kontrolu. Proživela si jedinstven osećaj kada te istovremeno obuzimaju iščekivanje, strah i sreća u susret najvažnijem trenutku u tvom životu kada se plačem oglasi biće kojem si udahnula život. Tebi je znan umor koji ne bi mogla podneti pod drugačijim okolnostima, kada telo hoće da se preda, a duh ga podiže i hrabri, jer imaš razlog života vredan, zbog kojeg ne smeš posustati. Ti si, kao i ja, noćima bila budna pretražujući internet stranice ne bi li našla čudotvorni lek protiv grčeva i bolnog izbijanja zubića. Ti si plakala sa tvojim detetom prvog dana u vrtiću, jer je tebi, više nego njemu, smetalo to odvajanje. Ti si ta koja na svakom mestu sa ponosom ističe da ti je životni cilj da izvedeš svoje dete na pravi put. I treba! Svima nama je to cilj. Ne želim da mislim da može biti drugačije. Biramo različite načine, imamo različite poglede, ali nam je cilj isti.
Udaljene smo nekoliko metara dok se naša deca, iako se ne poznaju, igraju u parku. I to je jako lepo, našli su zajedničku zanimaciju koja ih je povezala.
Nastao je nesporazum među njima. Ni prvi ni poslednji, sada uče kako da se suočavaju sa konfliktnim situacijama. Ja sam odabrala da sačekam, da se ne mešam na prvu loptu, da pratim situaciju sa istinskom nadom da će deca već za minut-dva prevazići ovaj bezazleni nesporazum i zaboraviti uzrok neslaganja nastavljajući igru kao da ništa nije bilo. Jer, to su deca, nisu spoznali potrebu za osvetoljubivošću i premalo dana je za njima da bi mogli biti zlopamtila.
Mislila sam da i ti ideš istim rezonom, ne znam zašto, pogrešila sam. Verujem da je dobro da deca sama pronađu način da se dogovore ko će prvi držati loptu. Ali, ti, mama, ustala si i umešala se u njihovu igru, u njihov pokušaj da sami izađu na kraj sa situacijom, da možda sami pronađu način da reše konflikt što bi im, tako malima, bila važna lekcija u životu, jer sada se postavljaju temelji. Nastupila si svađalačkim tonom prema jednom detetu. Loš primer, draga mama, prvenstveno za tvoje dete. Danas ova, sutra neka druga, pa treća slična situacija, sve se čine nevažnim pojedinačno, a zajedno predstavljaju model ponašanja koje će tvoje dete nesvesno usvojiti.
Kako da nauči da na miran način prevaziđe konflikt, ako mu to ne dozvoljavaš i učiš ga suprotno?! Kakve emocije će se kod njega javljati kao posledica svega?! Kažeš da želiš da ga naučiš da se izbori za sebe kako ga u životu ne bi »gazili«. Razumem te sasvim. Niko od nas ne želi ni da pomisli da bi njegovo dete moglo biti žrtva maltretiranja. Prva ja bih reagovala da se to desi.
Ali, zar treba od svog deteta napraviti nasilnika da bismo to izbegli?! Dok god su krajnosti jedine opcije o kojima razgovaramo nismo na dobrom putu. Sigurna sam da bi deca uveliko igrala neku novu igru da nisu prekinuta intervencijom nas odraslih, koji, zbog pogrešnog načina razmišljanja da će se događaji razvijati onako kako mi očekujemo, ne prihvatajući mogućnost da možda može biti drugačije, reagujemo neadekvatno.
Draga mama, ti si ostala na klupi namrštenog lica, jer izliv negativnih emocija ne prenosi se samo na onoga kome je upućen, već najvećim delom ostaje na svom izvoru. Nisi bila raspoložena za igru sa svojim detetom, ali si mu pokvarila onu koju je započeo sa svojim vršnjakom. Ostavila si ga da sam štapom čeprka po pesku i da te svakih dva minuta pita kada ćete kući.
Ne krivim, ne osuđujem, jer nemam pravo. Imam i ja slične zaštitničke porive, i te kako, imam. Nekada se jedva uzdržim da ne pokušam olakšati svom detetu neku situaciju, naročito u socijalnim kontaktima. Ali, učim da procenjujem, da pratim i da se ne uključujem ako nije neophodno. Tu sam ako zatreba, ali ma koliko želela da se umešam, uzdržim se, imajući na umu benefite i nedostatke mog arbitriranja u prvim koracima moje dece preko trnovitog puta društvenih kontakata.
Komentari 0