U modernom vaspitanju broj roditelja koji primenjuju taktiku „sve je je dopušteno“ u velikom je porastu. Psiholog Milja Krivokuća ističe da popustljivost prema deci nosi određene posledice, pre svega u vidu oblikovanja izvesnih crta ličnosti.
– Jedan od razloga zbog čega roditelji popuštaju svojoj deci leži u pogrešnom uverenju da dete treba zaštiti od bilo koje vrste frustracije. Polazeći od takvog stava roditelji imaju problem da tolerišu „loša“ osećanja kod vlastite dece, odnosno sve one situacije u kojima dete manifestuje svoje nezadovoljstvo. Takva stanja kod dece roditelji percipiraju kao traumu koja će ostaviti negativne posledice po dete. U realnosti je zapravo suprotno jer su deci pored bezuslovne ljubavi potrebne jasne granice – ističe psiholog.
Deca koja odrastaju uz preterano popustljive roditelje postaju pasivna, nesamostalna, usmerena isključivo na sebe i vlastite potrebe, neretko loše socijalizovana, slabo kontrolišu impulse, nisu istrajna, posebno u situacijama koje zahtevaju ulaganje napora, neosposobljena da se nose sa životnim problemima. Ukoliko ne podstičemo i ne omogućujemo razvoj nekih osobina one se neće javiti spontano kada deca odrastu.
– Posledice se manifestuju kroz celokupno detetovo odrastanje, naročito tokom školovanja, jer škola pred dete postavlja brojne razvojne zadatke kako u vezi sa učenjem, tako i sa druženjem. Dete koje je perazaštićeno ima problem u formiranju ravnopravnih vršnjačkih odnosa, često ulazi u konflikte sa drugom decom ili se povlači, postaje pasivno u odnosima i nedovoljno sposobno da se samostalno izbori za svoje mesto u društvu. Takođe, takva deca imaju problem i u formiranju radnih navika, istrajnosti u učenju, ali i reagovanju na ocene, odnosno na povremeni neuspeh – objašnjava Krivokuća.
Da bi naučili kako da kažu „ne“ roditelji za početak treba da promene svoja uverenja, a to je da pored ljubavi detetu treba da pruže jasne granice i da mu pomognu da postane samostalno. To će učiniti tako što će detetu postaviti jasna pravila, kao i posledice za njihovo nepridržavanje. U tom smislu, prema rečima psihologa, važno je biti dosledan i istrajan i naučiti da tolerišemo da gledamo svoje dete kako je ponekad ljuto, tužno ili nesrećno, jer će onda i ono samo naučiti kako da se nosi sa različitim situacijama i vlastitim neprijatnim emocijama. Na taj način dete uči da voli, poštuje i prihvata sebe, kao i druge, ali i da prepoznaje šta treba da menja u svom ponašanju i zašto.
Psihoterapeut Emi Morin napisala je knjigu „13 stvari koje mentalno jaki roditelji ne rade“ i u njoj ističe da tek kad se roditelji reše svojih loših navika u vaspitanju pružaju svojoj deci mogućnost da ojačaju i postanu bolji ljudi.
Dakle, roditelji koji žele da podignu mentalno snažno dete koje je spremno da se suoči sa najtežim životnim izazovima u vaspitanju treba da izbegnu ovih 13 stvari:
1. Ne priznaju mentalitet žrtve
Jedinica na testu iz matematike ili izbacivanje iz školskog tima ne čini dete žrtvom. Razočaranje, neuspeh i odbacivanje su isto deo života.
Bez obzira koliko su okolnosti nepravedne ili teške, roditelji ne bi smeli da popuste dečjem samosažaljevanju, već treba da ih usmere na pozitivne stvari i okolnosti u njihovim životima.
Komentari 0