Foto: Privatna arhiva
Gledamo razvojne mape, gledamo da li su nam deca u okviru medicinskih smernica. I tako krene.
Gledam svoju petogodišnju ćerku. Nju i dan danas doživljavam kao bebu. Ona je jako sitna i nije ni nalik svojoj starijoj sestri a mojoj jedanaestogodišnjoj ćerki. Manje je samostalna nego starija u tom uzrastu, bebastija. Ali naravno da sve ima uticaja. Mlađoj je uvek na dohvat ruke bila pomoć u vidu starije sestre, da osvetli put, da raskrči korov, da ubije aždaje. I naravno da sve to menja svet.
Onda sretnete drugu mamu u parkiću i pita da li su deca vršnjaci (a njeno mlađe dve godine). Ili kada slušate kako neko dete čita sa pet godina latinično i ćirilično pismo. I to je ok… Nije to nikakav predznak da će to dete biti član Mense a vaše ne.
Ali nekako smo od dečijih dana izloženi tome. Devojčice posebno. Gledamo koja ima dužu kosu, svetle oči, atraktivniju odeću, belje zube. Onda rastemo pa gledamo ko ima lepšu figuru, punije usne, duže trepavice, zategnutije noge. I tako dođemo do toga da to prezentujemo na decu. Ne možda tako plastično i ne odnosi se samo na fizički izgled. Ali suština bude slična…
Starija ćerka mi je uvek delovala superiornije u odnosu na mlađu ali onda shvatim da je mlađa razumnija. Da je timski igrač. Da kod nje nema tvrdoglavosti. Da će uvek probati hranu pa reći da li joj se sviđa, za razliku od svoje sestre. Da ta osobina može mnogo da joj pomogne u životu. Da će izgraditi strpljivu i čvrstu osobu. Da pažljivo sluša ljude primećuje detalje.
Ipak i dalje upadam u zamku. Znate ono, dođe dete iz škole sa slabijom ocenom i ja pitam šta je dobio ovaj ili onaj. Naravno, poređenje sa drugima. Još gora je zamka kada ona kaže kako je neko drugi dobio slabu ocenu a ja kažem kako me baš briga i da me ne zanima taj neko nego ona. Siroto dete, verovatno je u njegovom mozgu totalna konfuzija.
A svesni smo da se sve razlikuje na ovom svetu. Nema dva identična otiska prsta, niti su psi iz istog legla identični, niti je svaka jabuka ista. Setim se kada je kum rekao kako je imao sreće sa malinama. Zasadio je maline na svojoj dedovini u okolini Ivanjice. Svima su napredovale, njegove su bili jako sitne. Desile su se vremenske nepogode praćene gradom. Maline njegovih komšija su nažalost stradale. Nevreme ih je slomilo. Maline mog kuma su preživele. Bile su male i tek krenule pa ih zato grad nije polomio. Verujem da to nekada može biti slučaj i sa decom. Onu sićušniju možda zaobiđe neka bura.
Trudimo se da budemo svoji a onda nas u nekim minus fazama dotakne nečiji istagram život. Čini nam se da je drugima lakše, lepše, nezaboravnije. Možda i jeste ali to prosto nije naš put već njihov. Kada bi svaki put prelazili lako da li bi se uopšte radovali putovanju.
A opet, nikada mi ništa nije bilo ružnije od onih glasanja za najlepše dete po raznim časopisima. Em što je naravno svakom njegovo dete najlepše, em je toliko besmisleno. Prvo što će naravno pobediti dete čiji su roditelji najviše lobirali, drugo- lepota je u oku posmatrača i treće- potpuno je besmisleno i diskriminišuće. Ne znam kako nije zabranjeno nekim zakonom ili pravilnikom.
Ali to poređenje je svuda oko nas… Od prvog dana rođenja gledamo na koga beba liči, da li na mamu ili tatu (a realno beba liči na bebu). Kako raste gledamo da li ima nos na baku sa mamine strane ili uši na deku sa tatine strane. Kune se tetka kako je bebac isti kao ona u tom uzrastu (ima fotografiju da to i dokaže). A dete raste tako posebno i svoje. Kao redak cvetić. I baš je tako, mešavina gena, mana i vrlina, simbioza karaktera, spektar sličnosti koje dovode do sinergije različitosti.
A sve više osuđujemo različitosti. Da li neko više voli aktivan ili pasivan odmor, hotel ili studio, Grčku ili Tursku. Nije čak ni bitno da li izborima upravljaju finansije, bolest ili afiniteti. Bitno je da za sve imamo sud. Da li neko više voli beli ili crni deo u kremu, da li više voli žumance ili belance. A možda samo težimo sličnima jer mislimo da samo oni mogu da nas razumeju.
Hajde da bar pokušamo da ne poredimo sve. Možda samo živa bića, za drugo i nije toliko bitno. Jedinstvenost, posebnost, neponovljivost. Baš kao i svako dete…
Komentari 0