Saveti nutricioniste: Zimnica u ishrani dece

Foto: Pixabay

Teška i jaka hrana zimi, posebno kada se poveže period slava i novogodišnjih praznika, koji nužno vode do obilnog prejedanja, može da oslabi imuni sistem i oslabi organizam u celosti koji je kao takav podložniji prehladama, ali i crevnim virozama.

Šta jesti zimi?

Preporuka za ishranu zimu je kao i za svako godišnje doba, da trpeza mora biti bogata namirnicama koje su uobičajene za taj period godine, to je obilje agrumastog voća, bundeva, dosta domaćh supa i ribe,kao i povrće iz tipa kupusara. Obroci se ne smeju preskakati a namirnice moraju da budu raznolike i da zadovoljavaju princip zastupljenosti svih gradivnih elemenata,a to su i žitarice, ugljeni hidrati, masti  i proteini uz umerenost u količini odbroka. Tokom zime dostupnost svežih namirnica je ograničena, stoga je u ishranu vrlo često prisutna i fermentisana hrana koja i u svetu sve više dobija na svojoj popularnosti.

Fermentisana hrana ili popularnije „ Bakina zimnica“

Fermentisana hrana je najstariji probiotik na svetu i u drevnim vremenima kada nisu postojali savremeni rashladni uređaji,ovaj vid čuvanja hrane tokom dugog vremenskog perioda je bio jedini mogući. Danas je ovaj proces dosta industrijalizovan dodavanjem mnogobrojnih konzervanasa koji ne samo što onemogućavaju namirnicama da ovim postupkom izvuku za naš organizam mnogobrojne pozitivne benefite, već nasuprot postaju i loše za naš organizam. Zato treba obratiti pažnju kako se na ispravan način pravi zimnica, kako bi iz nje izvukli sve one nutritivne i zdravstvene vrednosti kako za Vas, tako i za Vaše dete.  Lakto-fermentisane namirnice fermentišu uz pomoć Lactobacilus bakterija, koje se hrane šećerima,a kao svoj produk daju mlečnu kiselinu, koja prirodno ovoj hrani daje kiseo ukus, bez dodavanja sirćeta, koji otežava proces prirodne laktofermentacije. Skoro svako povrće,ali i voće može se podvrgnuti ovom procesu, stim što kod voća, koje je i bogatije šećerima, ovaj proces množo kraće traje.

Prirodan proces lakto-fermentacije

Ovaj proces je vrlo jednostavan i ne iziskuje puno vremena. Namirnice se iseckaju po želji  stave u tegle koje smo prethodno napunili slanom vodom do vrha, zatim ih ostavimo na sobnoj temperaturi.  U ovakvim uslovima Lactobacilus će odraditi svoje,a Vaša zimnica će biti zdrava i spremna za upotrebu.

Kiseli kupus, kralj zimnice

Kupus je jedinstvena namirnica, koja procesom fermentisanja poboljšava svoja nutritivna svojstva. U ovom procesu kupus stvara Vitamin B12, koji se uglavnom nalazi u namirnicama životinjskog porekla, te se iz tog razloga kiseli kupus učestalo nalazi na trpezama vegetarijanaca. Istraživanja su pokazala da sadržaj Vitamina C u kiselom kupusu je skoro isti kao i u limunu ili pomorandži. Bogat je Vitaminom B6, bez koga proteini ne bi bili iskorišćeni, Vitaminom B3 koji je neophodan u ćelijskoj energiji, celokupnom metabolizmu i razmeni materija u mozgu.  Kiseli kupus ima oko 20 ccal u 100 g, što ga ćini izuzetno niskokaloričnom namirnicom. Naj­no­vi­ja istraživan­ja po­ka­zu­ju da ki­se­li ku­pus sa­drži izo­ti­o­ci­ja­na­te – ma­te­ri­je ko­je pre­ve­ni­ra­ju rast ma­lig­nih ćeli­ja: po­seb­no doj­ke, de­be­log cre­va, pluća i je­tre. Ovih ma­te­ri­ja ne­ma u pre­snom i ku­va­nom ku­pu­su

Iako kupus kao svežu namirnicu u ishranu deteta uvodimo u 11 mesecu, sa kiselim kupusom kao i sa svom preostalom fermentisanom hranom treba sačekati prvu godinu deteta, nakon čega ga lagano i ne u prevelikim količinama uvoditi u ishranu. Važno je sve kisele proizvode, kupus,krastavce kao i celu turšiju dobro isprati, pre nego što date detetu da jede.

Kiseli krastavčići, nezaobilazan dekor svakoj zimskoj trpezi

Izuzetno popularna namirnica širom sveta, sastavni deo mnogih soseva, salata i jela, kiseli krastavčići su i kod nas izuzetno rasprostranjeni u našoj tradicionalnoj kuhinji. Njihova kalorijska vrednost je izuzetno niska na 100 grama sadrže oko 17 kalorija. Krastavci procesom fermentacije zadržavaju svoje bogatstvo vlaknima, jedan srednji kiseli krastavčić sadrži nešto manje od 1 g vlakana. Pored toga sadrži male količine Kalijuma, Vitamina A,  gvožđa i vitamina C. Kiseli krastavci nisu izuzetno nutritivno vredna namirnica, uglavnom više služe kao pojačivač ukusa ili začin mnogim drgim jelima. Krastavci su bogati natrijumom, i to jedan srednji krastavčić ima oko 700 mg Natrijuma, što predstavlja trećinu dnevne preporučene doze za odraslog čoveka. Upravo zbog ovog podatka, povezanosti velike količine natrijuma u organizmu prvo sa zadržavanjem vode, a kanije i razvojem hipertenzije , treba biti izuzetno pažljiv sa količinom a i učestalošću ove namirnice u svakodnevnoj ishrani.