„Gojaznost uvek ima više uzroka, pre svega tu je genetska predispozicija, koja će se, ukoliko postoji, ispoljiti ako se ne vodi računa od malih nogu. Dakle, ako su roditelji ili neki od bližih rođaka gojazni, a ne vodi se računa, velike su šanse da će i dete biti gojazno, ako se hrani u pekari, jede masne, jake namaze poput majoneza, ili one pune šećera kao što je kečap, ako redovno jede prženu, pohovanu hranu… Brza hrana je takođe problem, ali činjenica je i da roditelji danas rade puno, da se nema vremena, da porodična organizacija u današnje vreme prosto nije uvek takva da se podrazumeva da se jede kuvano“, objašnjava Ana Todorović.
Postoji tu i još jedan problem. Ako deca sede ispred televizora ili kompjutera, u uzrastu kada njihovo telo prirodno traži da trče i budu aktivni, ne možemo da budemo iznenađeni činjenicom da sve više dece ima višak kilograma. A ovo čak i nije jedina „začkoljica“ u vezi sa ekranima.
„Mnogo dece, već od najranijeg uzrasta, jede ispred ekrana, jedu i igraju igricu ili gledaju crtani film ili nešto. Roditeljima je nekad cilj da dete pojede ono što su oni zacrtali što pre, i onda ne biraju sredstva, uključe detetu tablet i dete jede pred ekranom, nemajući svest o tome da je jelo, na neki način. Jede mehanički, i stvara se uslovan refleks da se jede ispred ekrana bez razmišljanja o hrani, i to je relativno česta, velika greška koju roditelji prave.“
Na sreću, iako ozbiljan, problem gojaznosti kod dece ima rešenje. Potrebno je da potražite pomoć stručnjaka, i da se kao porodica posvetite tome da pomognete svom detetu.
„Uvek su roditelji u stvari ti sa kojima treba raditi, a detetu koje je pred vama treba pedagoški pristupiti. Birate način na koji ćete mu prići u zavisnosti od toga da li su u pitanju sasvim mala deca, školarci ili tinejdžeri. Dete kod nutricioniste najčešće uputi pedijatar, ali u nekim slučajevima i roditelji sami primete da bi nešto valjalo da promene. Ono što je važno je da se na prve konsultacije dođe sa urađenom krvnom slikom, da se vide hemoglobin i eritrociti i isključi mogućnost da tu postoji neki problem. Zatim se kroz razgovor sa roditeljima daju neke smernice. Ako je dete u uzrastu kada sa njim može da se sarađuje, kada može da mu se lepo približi kroz igru ili crtež, ili razgovorom u starijem uzrastu, onda mu se objasni zašto je važno da se nepravilne navike u ishrani promene“, objašnjava Ana Todorović.
Nije problem izgled, nego zdravlje
U tinejdžerskim, osetljivim godinama, deca gojaznost doživljavaju pre svega kao estetski problem, ali ako se ne reaguje pravovremeno, i ne koriguje se ono što je potrebno ispraviti, posledice gojaznosti mogu biti mnogo ozbiljnije. „Gojaznost je dobra osnova za razvoj dijabetesa, bolesti srca i krvnih sudova, problema sa kičmom i stopalima, i osim toga, stvara se veliki psihološki problem kod dece, posebno kod devojčica u pubertetu, koje mogu da počnu da se povlače u sebe, da izbegavaju da se viđaju sa društvom, da idu na rođendane… Dečaci obično ‘zaklon’ nalaze igrajući igrice na kompjuteru, i to može da ostavi posledice po njihovo samopouzdanje, i zato je jako važno da se gojaznost kod dece ne zanemaruje. Pitanje fizičkog izgleda je samo najupadljiviji pojavni oblik gojaznosti, koja može da ima i jako ozbiljne zdravstvene i emotivne odnosno psihološke posledice“, kaže Ana Todorović.
Ako se dvoumite da li da odvedete dete kod stručnjaka, ili da sami pokušate da rešite problem, imajte u vidu da mališani često drugačije prihvataju stvari kada im ih predlaže neki drugi autoritet, i u velikom broju slučajeva će pre poslušati i sarađivati sa nekim uslovno rečeno sa strane, nego kada ih kritikuju roditelji ili ukućani predlažu kako bi trebalo da se hrani.
I, treba da znate još nešto: pravi model ponašanja u vezi sa ishranom, baš kao i u vezi sa svim ostalim stvarima koje su u životu važne, uvek se nosi iz kuće. Nemojte zato imati nerealna očekivanja i želeti da dete jede i meso i ribu i povrće i voće, ako se vi sami ne hranite po principima zdrave ishrane.
„Roditelji, cela porodica, treba da jedu onako kako žele da se dete hrani. Ne možete očekivati od deteta da će da prihvati neke zdrave navike da će da usvoji to što mu vi pričate, ukoliko se vi isto tako ne ponašate“, kaže nutricionistkinja.
Komentari 0