Uvek postupak, nikada dete
Prava kazna je ona koja je recipročna detetovom postupku. Odnosno, ukoliko dete i posle opomena nastavi sa istim ponašanjem, primerena kazna bila bi posledica koja je u direktnoj vezi sa konkretnim postupkom. Zato, nikada ne kažnjavajte dete već samo neki konkretan postupak. Ipak, ne postoji takvo ponašanje koje zaslužuje kao kaznu oduzimanje vaše ljubavi, hrane, fizičko ili psihičko zlostavljanje… Udarac, tj. fizičko kažnjavanje primereno je samo u životno opasnim situacijama u kojima nemate trenutno drugačiji način da doprete do deteta.
Kada poželite da udarite dete, najpre:
– Razmislite. Dajte sebi malo vremena. Izbrojte do 10.
– Udarite jastuk. Udarite dlanom o dlan.
– Pošaljite dete u drugu sobu (Ova kazna je u manjoj meri preporučljiva za tinejdžere, oni ionako jedva čekaju da budu u svojoj sobi, ali za manju decu jeste jer daje istovremeno i detetu vreme da shvati šta je pogrešilo, ali i vama da se smirite i o svemu razmislite.)
Na ove jednostavne načine dozvolili ste sebi malo vremena za smirenje, i možda odluku da na neki drugi način, a ne udarcem, kaznite dete.
Savet tatama
Ukratko, nemojte da dozvolite da budete jedino vi strogi u vašoj porodici. Tako će dete uvek u vama videti nekoga ko ga ne razume i sa kime ne može da razgovara. Naime, deci je otac potreban u svakoj njihovoj razvojnoj fazi, i to ne samo kao uzor, autoritet, već što su stariji, i kao sagovornik. Međutim, ako su deca navikla da od vas kao tate uvek očekuju samo kaznu, prekor, kritiku – neće se usuditi da sa vama dele svoje iskrene emocije i želje, tj. neće u vama videti osobu kojoj se mogu poveriti ili pitati za savet ili mišljenje.
Jelena Holcer, pedagog
Izvor: Yumama
Komentari 0