5) Priča o škakljivim temema
Kada je problem rizičnog ponašanja u pitanju, a to su rano stupanje u seksualne odnose, konzumacija alkohola i droga i drugo, šansa da dete to uradi sa 15 godina, što je zaista rano, smanjuje se ukoliko porodica ima redovne porodične sastanke, ukoliko je atmosfera u kući prijateljska, ukoliko roditelj i dete imaju svojih sat vremena „jedan na jedan“ bar jednom nedeljno, ili bar jednom u dve nedelje, smatra Nikolina Milosavljević.
– Sve su to trenuci kada roditelj može započeti otvorenu komunikaciju sa detetom na teme seksa, droge i alkohola, kao i upotrebu interneta u (ne)bezbedne svhre. Roditelj može kroz otvorena pitanja da podstakne dete da razmišlja o posledicama svega toga.
Bilo bi poželjno kada bi roditelji uveli rutinu da porodica svaki dan večera zajedno, bez telefona i tableta, gde bi se onako neobavezno, kao sa svojim prijateljima, ćaskalo o svakodnevnim stvarima. Sama večera traje oko 20 minuta, što ne bi trebalo da je mnogo, zaključuje psiholog Milosavljević.
6) Ne kontrolišite dete i ne radite sve umesto njega
Školski psiholog Branka Tišma ističe još jedan problem – današnja deca su isuviše nesamostalna.
– Naša deca su nesamostalna. Umesto da kontrolišemo decu, valjalo bi učiti ih vrednostima koje želimo da poseduju. Ne treba da obavljamo za njih i umesto njih ništa, bolje je potrošiti na početku malo više vremena da nauče da samostalno obavljaju različite aktivnost.
Kao primer za mlađu decu Tišma navodi oblačenje, ostavljanje svojih stvari i igračaka na mesto, a za starije uzraste samostalno učenje i obavljane raznih aktivnosti vezanih za ličnu higijenu, održavanje ličnog prostora.
– Odlaganje obaveza je česta pojava. Treba da vodimo računa da svoje obaveze obavljaju na vreme, a da njihove aktivnosti imaju ograničeno trajanje, i da se ne „razvlače“ – kaže Tišma za „Blic“.
7) Porodica za „okruglim stolom“
Praksa porodičnog sastanka omogućila bi deci da razvijaju veštine rešavanja problema, zbog čega bi bilo idealno organizovati ih jednom nedeljno, a prihvatljivo bi bilo makar i dvaput mesečno.
– Na porodičnom sastanku, potrebno je da su svi mentalno i fizički pristutni: dakle, bez telefona ili tableta. Tada bi se članovi porodice dogovorili kako će organizovati neki posao: nedeljno sređivanje kuće ili tavana, ili kako će organizovati finansije, pogotovo kada je potrebno platiti ekskurzije i knjige. Takođe, u toku porodičnog sastanka mogu se rešavati određeni problemi koji su iskrsli u međuvremenu (na primer, ako jedno od dece izbegava da obavi obaveze koje su ranije dogovorene) – objašnjava psiholog.
Ona napominje da je atmosfera u toku sastanka veoma važna, te da bi ona trebalo da bude mirna i pozitivna, bez osuđivanja i kritikovanja članova porodice, čak i ako nisu uradili nešto što je ranije dogovoreno. Potrebno je da svi članovi porodice budu usmereni na rešenje problema, odnosno kako da pomognu toj osobi koja nije obavila svoje dužnosti da preuzme odgovornost i na kraju to i uradi iako joj se ne dopada.
– Sam porodični sastanak ne bi trebalo da traje duže od 20 minuta i važno je završiti ga nekom pozitivnom aktivnošću, kao što je društvena igra, ili davanjem komplimenata jedni drugima za određene pozitivne postupke.
Komentari 0