Foto: Pexels
Međutim, s obzirom na to koliko dobrobiti donosi književnost za najmlađe, ne smemo je nikako zanemariti, iako je ponekad teško motivisati današnje dete da čita. Na sreću, tu su nova izdanja koja nam mogu pomoći u tome!
Čuveni naučnik Albert Ajnštajn je rekao: “Ako želite da vam deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu inteligentnija, čitajte im još bajki.” Vrednost koju imaju knjige i njihov nesumnjiv uticaj na razvoj mašte i kritičkog mišljenja dovoljan su razlog da kod deteta izgradite naviku čitanja.
Pored neprikosnovenih klasika kao što su bajke braće Grim, Šarl Peroa i Hansa Kristijana Andersena, te romana poput “Lesi se vraća kući”, “Bela griva” i “Mali princ”, uvek je lepo osvrnuti se i na aktuelne savremene autore koji stvaraju za decu.
Priredili smo listu knjiga savremenih balkanskih pisaca koji pišu za najmlađe. Uz kvalitetan prevod sa hrvatskog, makedonskog ili bilo kog drugog jezika, mališani danas mogu da uživaju u izuzetnim pričama i pesmama autora iz regiona. Pročitajte.
Leto kad sam naučila da letim – Jasminka Petrović
“Ako pročitaš ovu knjigu, naučićeš da letiš ili da se bar malo podigneš od zemlje.”
Spisateljica Jasminka Petrović poznata je mlađoj čitalačkoj publici s naših prostora po knjigama “Škola”, “Kako postati i ostati glup” “Hoću kući”, “Dugina dolina”, “Ovo je najstrašniji dan u mom životu”. Njen roman “Leto kad sam naučila da letim” objavljen je 2015. godine i od tada ne prestaje da osvaja simpatije kako mladih tako i odraslih čitalaca. Preveden na nekoliko jezika (između ostalog i objavljen na Brajevom pismu), doživeo je i filmsku adaptaciju, a 2016. godine je ušao u 200 najboljih knjiga na svetu u izboru časopisa “Beli gavrani” (“White Raven”) Međunarodne omladinske biblioteke u Minhenu.
Glavna junakinja romana je devojčica Sofija, koja sa bakom odlazi na more u posetu drugoj baki. Leto koje izgleda kao katastrofa u najavi odjednom poprima drugačije razmere. Svet jedne tinejdžerke ispunjen knjigama, muzikom i sanjarenjem postaće potpuno drugačiji kada se sudari sa malim mestom na moru.
Dendromanija – ludorije iz šume – Žarko Vučinić
Poetsku knjigu crnogorskog pisca za decu i mlade Žarka Vučinića “Dendromanija – Ludorije iz šume” karakteriše sveža rima, razigrani jezik, humor i neobična leksika. U njenom je korenu ekološka svest, zbog čega se u prvi plan ističe i edukativni potencijal zbirke. Zbog originalnog pristupa i “zanimljive događajnosti”, ova knjiga je osvojila i godišnju nagradu za najbolju knjigu Udruženja crnogorskih pisaca za decu i mlade u 2022. godini.
Čitajući “Dendromaniju” mladi čitalac upoznaje ne samo svet životinja, interesantno opisan, već i podjednako otkriva neka osnovna načela o svetu ljudi. Duhovitom antropomorfizacijom u Vučinićevim pesmama preslikavaju se čovekova usmerenost na fizički izgled, beskompromisnost kada treba postići neki cilj, muško-ženski odnosi i uopšte savremeno društvo i svet koji nas okružuje. Zbog svih svojih odlika, ova se knjiga jednako dopada i deci i odraslima.
Maša i putovanje – Sanja Pilić
Među najčitanijim književnicima za decu u Hrvatskoj svakako je i Sanja Pilić, autorka serijala priča o simpatičnoj devojčici Maši. U priči “Maša i putovanje”, osmogodišnja Maša kreće u pravu pustolovinu – odlazi na izlet u prirodu. Iako je sama priprema za putovanje uzbuđuje, junakinja zna da nije sva draž u sokićima, sendvičima i vožnji. Ona se oduševljava novim mestima, otkrivanju različitih spomenika, bogate istorije i prošlosti i tako saznaje da je putovanje zapravo šetnja i kroz prostor i kroz vreme.
Serijal knjiga o Maši posebno je zanimljiv i pogodan za decu koja tek savladavaju čitanje, kao i za učenike nižih razreda osnovne škole. Uzbudljive priče i dogodovštine devojčice Maše u knjizi su ispraćene realističnim ilustracijama Nike Barona.
Ističući u prvi plan važnost čitanja, Sanja Pilić u svojim delima za decu naročito nastoji da otvara one teme koje su deci pristupačne i interesantne. Uglavnom su to događaji iz svakodnevice deteta. Čitajući o sebi poznatom svetu, mališani dobijaju podstrek da čitaju redovnije, ali sa razumevanjem i radoznalošću.
Sanja Pilić je u svojoj dugoj i bogatoj karijeri objavila 35 knjiga za decu i odrasle i 30 slikovnica. Dela ove autorke nagrađivana su brojnim nagradama kritike, omiljena su i kod publike, te je zbog svoje autentičnosti i originalnosti zasluženo popularna u Hrvatskoj i regionu.
Ja sam Akiko – Stefan Tićmi
U godini objavljivanja knjiga “Ja sam Akiko” (2018) proglašena je za Dečju knjigu godine na Međunarodnom festivalu “Trg od knjige” i ovenčana Književnom nagradom Politikinog zabavnika. Prvi roman leskovačkog autora Stefana Mitića (Stefan Tićmi) nije prihvaćen sjajno samo od strane kritike već i čitalaca, a uvršten je i na listu od 200 najboljih knjiga za decu i mlade „Beli gavrani“ Međunarodne omladinske biblioteke u Minhenu.
“Ja sam Akiko” se često opisuje kao lirski roman o devojčici koja ne voli granice. U pitanju je poetsko delo, ispripovedano iz perspektive devojčice Akiko, čije su glavne ideje ljubav i sloboda. Za vrlo kratko vreme stekao je veliki broj poštovalaca i među decom i među odraslima, a mnogi ga porede sa čuvenim “Malim princem” Antoana de Sent Egziperija.
Akiko nudi čitaocu jedan drugačiji, nesvakidašnji, izokrenuti doživljaj sveta, u kom je sve u igri, melodiji i emociji. Zbog osećaja bliskosti koji se gradi iz reda u red, iz stranice u stranicu, deca uživaju u čitanju o njima srodnom univerzumu, a odrasli pak dobijaju priliku da se bar na trenutak vrate u svoje detinjstvo.
Priče sa plaže Pauline P. – Sanja Polak
Sanja Polak je autorka brojnih knjiga za decu (čak 11), među kojima su svakako mališanima najinteresantnije one o devojčici Paulini P. Počev od “Dnevnika Pauline P” preko kniga „Planinski dnevnik Pauline P.“, „Morski dnevnik Pauline P.“ i „Skijaški dnevnik Pauline P.“, junakinja Paulina ne prestaje da osvaja čitaoce.
U sedmoj po redu knjizi, “Priče sa plaže Pauline P.” ona opisuje svoj letnji raspust nakon završenog petog razreda osnovne škole. Leto joj prolazi u Vodicama, velikom turističkom mestu u Dalmaciji, gde piše priče o svojim svakodnevnim doživljajima, novim prijateljima i neobičnim situacijama u koje upada.
Napisane jednostavnim, a opet iskrenim i duhovitim stilom, Paulinine priče oduševljavaju svakog ko ih pročita i pomažu deci svih uzrasta da se prepoznaju, poistovete i zabave.
Sanja Polak dobila je nagradu Mato Lovrak (2004) za roman „Drugi dnevnik Pauline P.”, dok je za roman „Morski dnevnik Pauline P.“ dobila posebno priznanje Nagrade Grigor Vitez (2014).
O značaju čitanja za decu, uticaju kvalitetno napisanog romana ili poezije na mlade umove moguće je svedočiti čak i danas u vreme inovativnih tehnoloških čuda. Ako se kao roditelj premišljate da li i na koji način da približite detetu knjige, setite se američke književnice za decu Kejt Dikamilo, koja je rekla: „Čitanje ne treba nametnuti deci kao obavezu, već ga treba predstaviti kao dar.“
Lista balkanskih stvaralaca za najmlađe može poslužiti kao sjajan izbor za početak čitalačke avanture vašeg deteta.
Komentari 0