Foto: Pixabay
Beba sva zamazana jagodama – tako je slatka, a u ovoj kapici da je pojedeš. Oh, kako je razbacalo sve što je dohvatilo – daj da sliknem, da pokažem drugaricama pre nego što pometem. Ah, kakvi su nevaljalci ova naša dečica!
Šerenting/Shareting (Share+parenting) objavljivanje fotografija i video-zapisa sa sopstvenom decom na društvenim mrežama predstavlja tipičnu roditeljsku radost današnjeg vremena.
Kao prvo, na ovaj način održavamo vezu i upoznajemo rođake i prijatelje s tim kako dete raste, šta je naučilo i šta ga zanima. Društvene mreže postaju „digitalni posrednik“ za razmenu novosti sa bliskim ljudima i pomažu da održimo porodične i rodbinske veze.
Kao drugo, to je način da se sačuvaju dragocene uspomene.
Kao treće, takav sadržaj može biti način da se požalimo zbog nečega, saznamo da i drugi imaju slične probleme, dobijemo podršku, otkrijemo novi pristup tim problemima, na kraju i sami damo po koji savet manje iskusnim roditeljima i podelimo iskustvo.
Kao četvrto, jednostavno to je uobičajeno. Lajkovi i oduševljeni komentari drugih ljudi daju našem roditeljstvu na značaju, čine ga pozitivnijim, čak i ako ono što objavljujemo ne odražava baš pravo stanje stvari na terenu.
Roditelji koji su izabrali ovaj način da kažu o sebi kako su dobri roditelji, da putem onlajn sadržaja pokažu svoju nežnost, osećajnost, brigu, umeće i druge poželjne osobine, treba da budu svesni sledećih rizika:
1. „Digitalna otmica“ ili „krađa identiteta“ (digital kidnapping).
Detetove fotografije mogu skinuti zlonamernici i u budućnosti ih koristiti za stvaranje kojekakvih spletki i priča, lažno predstavljanje deteta na fotografiji, korišćenje na plakatima, u oglasima za usvajanje, sajber nasilje itd.
Da biste sprečili takve situacije:
* Proverite podešavanja privatnosti vašeg naloga – učinite fotografije dostupnim samo prijateljima i onemogućite deljenje fotografija;
* Razgovarajte sa porodicom i prijateljima o privatnosti i zamolite ih da ne dele fotografije koje ste im poslali;
* Uklonite sa liste prijatelja one koji to u stvari nisu – prijatelje prijatelja, one koji su vam samo simpatični pa ste se frendovali, ali koje ne poznajete lično, one koje ste dodali iz kurtoazije itd.;
* Uklonite metapodatke i geooznake sa fotografija koje planirate da objavite;
* Nemojte dodavati nikakve podatke koji bi se mogli koristiti za identifikaciju vaše dece – puno ime, datum rođenja, naziv škole itd.;
* Bez fotografija gole ili polugole dece. Ako niste sigurni da li da objavite fotografiju, nemojte je objavljivati.
2. Narušavanje odnosa sa detetom.
Popularnost, dobijena po volji roditelja, može detetu naneti tešku psihološku traumu i uništiti mu život. Poznata je priča Kristofera Robina, prototipa Vini Pua i sina A. A. Milna, kojeg su u školi zadirkivali stalno citirajući delove iz knjiga, tako da je vremenom počeo da mrzi svoju slavu. Ima još slučajeva kada su dečji pisci koristili svoju decu kao inspiraciju, a da im kada su odrasli uopšte nije prijalo. (I sin ruskog klasika dečje književnosti Drakunskog, koji nije krio da je svog književnog junaka stvorio „spram lika svog sina“, seća se kako ga je sa trideset godina veoma ljutilo to što su ga mnogi posmatrali kao književnog lika.)
Što je dete starije, to će biti nezadovoljnije zbog činjenice da njegovi roditelji koriste njegovu ličnost za javne nastupe i predstavljaju ga na ovaj ili onaj način na internetu. Na primer, 71,3% od hiljadu anketiranih britanskih tinejdžera od 12 do 16 godina smatra da njihovi roditelji koji su njihove fotografije bez dozvole objavljivali ne poštuju njihovo pravo na privatnost u virtuelnom svetu, a 39,8% kaže da su roditelji objavljivali fotografije zbog kojih se deca stide – jer izgledaju čudno, golišavi su itd. Takve objave postaju izvor napetosti i konflikta, pa se odnos između roditelja i tinejdžera može ozbiljno narušiti zbog objava na mreži. Zato mnogi roditelji prestanu da objavljuju fotografije svoje dece, a ako to ipak čine, dozvole samo pouzdanom krugu ljudi da imaju pristup tim fotografijama. Mlade majke sve više praktikuju „antišerenting“ – kada je na fotografiji sa decom fokus na kontekstu, a detetovo lice je skriveno.
Ako i dalje želite da objavite nešto u vezi sa sopstvenom decom, činite to pažljivo. U tome vam mogu pomoći pitanja koja preporučuje dr Kler Makarti, predstavnica Američke akademije za pedijatriju i majka šestero dece. To su pitanja:
* Zašto to objavljujete? Ovo je verovatno najvažnije pitanje. Postavite ga sebi svaki put kad kanite da objavite neki post.
* Da li biste voleli da neko o vama ispriča sličnu priču? Ovo nije baš savršeno poređenje, jer vi možete biti ekstrovertni i uživati da delite detalje iz svog života, a vaše dete možda raste u introverta koji ne voli pokazivanje. Ali ako se vama ne bi dopalo da se na mreži pojavi fotografija iz vašeg detinjstva kako sedite na noši, ne treba ni vi da kačite fotografiju svog deteta. Ako je vaše dete dovoljno veliko da sa njim može razgovarati o ovome, zatražite odobrenje.
* Da li bi ovo moglo izblamirati vaše dete sada ili u budućnosti? Naravno, blamiranje dece je deo roditeljstva. Ali jedno je pričati o nekoj neugodnoj situaciji ili pokazati fotografiju najboljoj drugarici ili baki, a sasvim drugo je razaslati ove informacije širom sveta. To nije deo naših prava, dužnosti i obaveza. To je naprosto podlo.
* Postoji li neko u svemiru ko ne bi trebalo da vidi ovu fotografiju vašeg deteta bilo sada bilo u budućnosti? Ako je odgovor da, ne objavljujte. Setite se: tu fotografiju jednog dana mogu videti poslodavci, osoblje obrazovnih ustanova ili mogući romantični partneri.
* Da li želite da ovo postane deo digitalnog otiska vašeg deteta? Razmislite o tome. Verovatno biste želeli da vaše dete izgleda pametno, lepo vaspitano, marljivo, ljubazno i uspešno. Da li vam to što kanite da objavite pomažeu tome?
Sve što je potrebno jeste biti pažljiv, oprezan i ljubazan, rezimira Kler Makarti.
Piše: Aleksandra Bočaver
Odabrala i prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: https://snob.ru/profile/29358/blog/169052
Izvor: Detinjarije.com
Komentari 0