Foto: Brandoncwarren
Koliko je stres kome su deca izložena ozbiljan i globalan problem govori istraživanje sprovedeno u Americi krajem dvadesetog veka. Naime, pokazalo se da je tadašnja generacija dece “nesposobna da se nosi sa pritiscima odrastanja u onome što oni doživljavaju kao svet koji je prema njima neprijateljski raspoložen i indiferentan”. Statistika potvrđuje ove činjenice podacima da jedno od troje dece ima bolest prouzrokovanu stresom (vrtoglavica, bolovi u grudima, stomačni problemi, zamor, glavobolja). Broj dece koja izvrše samoubistvo raste iz godine u godinu. Sve više njih koristi alkohol, psihoaktivne supstance i sve su mlađeg uzrasta. Svi oblici nasilja su u porastu među decom, gde ima prestupnika mlađih od dvanaest godina. Procenat dece koja prekidaju školovanje je sve veći. Na našim prostorima situacija je danas vrlo slična – deca su sklona nasilju, broj neželjenih trudnoća kod maloletnih devojčica je zabrinjavajući.
Prepoznavanje i razumevanje. Na žalost roditelji često nisu svesni sa kakvim vrstama pritisaka se njihova deca svakodnevno suočavaju pa ne reaguju sve dok se ne dogodi nešto drastično. Svedoci smo pokušaja samoubistva i bežanja od kuće uglavnom krajem školske godine kada jedan broj dece zbog neuspeha u školi i straha od reakcije roditelja ne vidi drugi izlaz.
Danas možda više nego ikada roditelji imaju poteškoće u razumevanju potreba svoje dece i prepoznavanja signala za uzbunu koje deca šalju kada ne mogu da se nose sa stresom kome su izloženi. Timovi stručnjaka kroz projekte prevencije vršnjačkog nasilja u školama pokušavaju da pomognu da se ono smanji. Međutim, najveća odgovornost je ipak na roditeljima, oni su najviše sa decom naročito mlađeg uzrasta.
Praćenje razvoja. Da bi pomogli deci potrebno je da poznajemo njihov razvoj, kako odrastaju, šta sve utiče na sazrevanje u različitim periodima njihovog života. Decu treba naučiti veštinama prevazilaženja stresa, a roditelji često i sami nisu njima ovladali. Jedino uz pomoć odraslih mogu da steknu samopouzdanje i odupru se stresu na način koji će omogućiti da odrastaju zdravo i budu srećna.
Koliko god su roditelji brižni i vode računa o svom detetu, nekada mogu da previde neke reakcije koje ukazuju da je pod stresom. Uglavnom je to kada se dete umiri, povuče, spava duže nego obično.
Nasuprot tome reakcije mogu da budu izuzetno burne i neuobičajene kao što su ubrzan rad srca, nesanica, glavobolja, napetost u mišićima, čak je moguća i pojava čira.
Fizičke manifestacije kao simptomi stresa su:
– napetost u mišićima,
– česte glavobolje,
– bolovi u grudima, vratu, ramenima, leđima,
– ubrzan rad srca,
– mučnina i povraćanje, problemi sa stomakom,
– slaba koncentracija,
– nagla promena u ishrani, pojačan apetit ili odbijanje hrane,
– nesanica ili preterano spavanje,
– nedostatak energije ili period povećane energije praćen depresijom.
Komentari 0