Laičko je mišljenje da je govor glavni vid komunkacije. Sa aspekta evolucije govor je odskora u repertoaru komunikacije. Pre nego što progovori dete pokretima pojedinih delova tela, upućivanjem značajnih pogleda, facijalnom ekspresijom, osmehom i ispuštanjem glasova mnogo postiže, saopštava. Govor celim telom.Neverbalna komunikacija predstavalja normalnu fazu u razvoju komunikacije između bebe i majke, a zatim i drugih članova porodice. Od njegove mimičko-gestovne formulacije do prvih reči samo je jedan korak. Svaki oblik komunikacije sa detetom mora biti multimodalne prirode. Zato deca kada ne mogu da nađu ili izgovore pravu reč za određeni predmet na isti pokažu prstom.
Takođe se dešava da se i odrasle osobe pomažu gestom i intenzivno koriste rukama kada u trenutku ne nalaze pravu reč. Valon smatra da su pokreti jedina aktivnost deteta kojom se izražava njegov psihički razvoj pre progovaranja i razvoja govora. Ličnost se jedino može izraziti pokretom. Razvoj govora započinje koordinacijom pokreta mišića koji oblikuju zvuk i reč. Marija Montesori ističe da inteligencija deteta može dostići određeni nivo razvoja i bez angažovanja ruke, ali će postići viši nivo ako pri tome bude angažovana i ruka.
Snimanjem mozga (MR) je utvrđeno da se Brokin centar jednako aktivira kod čujućih kada govore i kod gluvih kada se izražavaju gestom. Wernikeov centar se takođe aktivira kod čujućih kada slušaju i kod gluvih kada prate gest. Pokret kao aktivnost je zanimljiva desnoj hemisferi mozga(geštaltna hemisfera) koja je zadužena za emocije, ritam i pokret. Govor kao aktivnost je zanimljiva levoj hemisferi mozga(logička hemisfera) zadužena za detalje, govor, analizu, slova, brojeve. Njihov spoj u aktivnostima integriše levu i desnu hemisferu i koristi potpuni kapacitet nešeg mozga. Svaki pokret stimuliše određene centre u mozgu. Pokret povećava broj sinapsi gradeći bogatu neuronsku mrežu koja se intenzivno razvija do pete godine. Jedan od važnih elemenata uspešnog učenja je da se omogući učeniku da se često može kretati u učionici – da se mozak probudi i da se znanje učvrsti.
Pokretne igre produžavaju pažnju, jačaju koncentraciju i osnažuju socijalne veštine. Vođenim, jasno usmerenim, ritmičnim pokretima snižavamo podražljivost CNS-a. Naročito može biti od koristi deci sa problemima pažnje, hiperaktivnom detetu. Takođe motorna aktivnost u sklopu igre privlači pažnju, budi najfinije emocije i pobuđuje potrebu za akcijom kod izuzetno apatičnog, stidljivog, nesigurnog deteta, bez obzira na uzrast. Jasno je da kod dece moramo da podstičemo fizičku aktivnost, motoriku, finu motoriku, kompleksne pokrete i time pomažemo razvoj ukupnih sposobnosti deteta, a samim tim i govor.
Autor teksta: Anica Jezdić
Komentari 0