Foto: Cobalt
Napisala: Milena Kostić, autor bloga Mama iz magareće klupe
Zvuči vam čudno? Odrasla osoba, sa 30+ godina, udata, finansijski nezavisna, ima dvoje dete, a ovamo ne zna kako da nešto saopšti svojim roditeljima?
O, kako je samo razumem! Prošle godine u ovo vreme bila sam u njenim cipelama. Trudna treći put. Preplavljena srećom. I željom da taj osećaj podelim sa drugima.
E, pa, stvarnost je drugačija. Na vest da čekate (a nekad i samo da planirate!) treće dete, nema prave povratne euforije. Nema radovanja za vas. Neko vas gleda kao da ste ludi, a neko to i kaže. Toliko puta sam za ovih godinu dana čula rečenicu „Svaka vama čast, vi ste stvarno hrabri (čitaj: ludi), ja ti nikad ne bih mogao (mogla)”, da sam u razgovorima posle konstatacije da imam troje dece, sama počela da preduhitrim sagovornika i konstatujem „Da, jeste, hrabri smo i ludi.”.
Sve to je i gore ako su prvo dvoje dece istog pola (pogotovo ako su dve ćerke). (U mom slučaju je bilo i komentara „Imate oba pola, šta će vam treće?”.)
Nije dozvoljeno da rađaš toliko dece iz ljubavi. Pljušte komentari i pitanja o finansijama, socijalnim davanjima. Kao da je treće dete odluka koja se donosi samo iz tog aspekta.
Na ulici vas nepoznati zagledaju, analiziraju, pokušavaju da svrstaju gde socijalno pripadate. Vaš trudnički stomačić gubi na svojoj dražesnosti čim okolina uoči ono dvoje što vam se motaju oko nogu.
Drže vam se predavanja prepuna saveta „kako ćete sad”. Za koja ne bih imala protiv da su od ljudi koji imaju i sami troje i/ili više dece. Al’ po pravilu nemaju.
Treće dete nije odluka koju doneseš bacajući novčić. Treće dete je odluka da uvećaš svoj i svet svoje dece. Da dostigneš neku potrebnu ravnotežu u životu, da zaokružiš emotivno u sebi.
Bar je meni tako. To je bio mali, a vrlo potreban komadić da moj svet bude komplentan.
Ljudi sa troje (i više) dece JESU hrabri, a ne ludi. I zaslužuju mrvicu više poštovanja nego što je dobiju.
Ja sam najstarija od , zamisli, TROJE 🙂 🙂 moja sestra ima tri komada, brat dva a ja na zalost samo jedno jer sam tek sa 41 uspela da ostanem u drugom stanju 🙂 da imam manje godina i da mi je rad na tome bio plodonosniji sigurno bih i ja dogurala do tri komada ! Mojoj mami smo bili radost, sreca i ponos! Jos je izmedju nas izgubila troje, a isto su je pitali da li je normalna, sta joj to treba u zivotu i ostale budalastine. Mama je govorila da sam joj ja bila najnapornija za cuvanje a kad sam dobila prvo sestru pa brata, govorila je da je to bila pesma! Ne razumem uopste pominjanje finansija, vecina stvari se mora kupiti i za jedno, ovako nasledjuju, mi i sad menjamo decije stvari medju sobom. Podrzavam sve mame i tate koje se odluce da imaju vise od dvoje, to su zaista sustinski bogati ljudi! Pazi racunicu, od jedne mame , troje dece, sestoro unucadi….pa racunajte ! ps. mozda mi se posreci bar drugo 🙂
Aleksandra za decu nikad nije kasno. Ja sam svoje drugo dete rodila u 44 i ne kajem se ni jednog sekunda. Mozda mi iza ledja svasta pricaju, ali ja licno nisam osetila osudu od strane bilo koga. Za trece mi je kasno ali u mom okruzenju ima dosta parova sa troje dece i svi su srecni, siti i nasmejani. Deca su dar najveci na svetu, sve ostalo je manje vazno. Ja sam dosta putovala i moram reci da npr. u Americi nije retkost videti porodice sa vise od cetvoro dece. Nije Amerika samo Njujork ili San Francisko gde gotovo da i nema dece. Podrska svima koji imaju ili planiraju da imaju vise od dvoje dece.
Trece dete, apsolutno DA. Imam jedno, mastam o troje…
Sto se tice pola i broja dece, stekla sam utisak da ako zena kaze da zeli i trecu devojcicu, to je u najmanju ruku najnormalnije i najhumanije. S druge strane, ako majka decaka kaze da je decacima sklonija i da zeli jos jedno musko, onda je bezosecajna i nailazi na osudu okoline! Zasto je to tako??? Sestrama treba jos sestara, a brat ne treba brata!? Brat treba sad jednu seku, klasika. Dajte, ljudi!
ii meni je bilo sramota da kazem nekim ljudima koji imaju predrasudu za vise dece…
ja sam oduvek mastala da imam najmanje 3 deteta i koliko je ta ljubav prema deci bila velika plasila sam se da mozda necu imati svoju ali uvek sam za to da se usvoji.Sada cekam trecu bebu,ali kome god da kazem avaki odg SVAKA CAST,CESTITAM A SAD DA BUDE JEDAN DECAK(posto imam 2 devojcice)…Sto me ponekad mnogo iznervira ali samo se nasmejem,jer ja moje devojcice volim najvise na svetu i uopste ne idem na to da bas hocu decaka vec da zelim trece dete,nego samo da je zivo i zdravo i da sve prodje u najboljem redu.
Ljudi su sebicni ,i u ovom danasnjem svetu ludom teze ka ispunjenju nekih svojih ideala vezinih za karijeru a potomstvo ,nazalost,dolazi u poslednji plan.Vremena su teska ,vremena su bila teska a doci ce i neka buduca vremena teska a jedina prava i neizreciva sreca su nasa deca ,smatram da se jedino njima trebamo nesebicno davati i u njima uzivati ,sve materijalno dodje i prodje oni ostaju za nama .Ponosna sam majka šestoro dece i oni su moje sve .a komentara uglavnom ima onih tipa ,, sta ce joj toliko dece,,.ali ti ljudi nisu ni svesni koliko su siromasni
Moram da kažem da ste nažalost u pravu, i da evo ja koja imam dvoje dece, kada čujem da neko čeka treće pomislim svaka joj čast i ne bih joj bila u koži…a stvarno to nije fer prema tom malom biću, i ono zaslužuje istu reakciju i oduševljenje što će doći na ovaj svet kao i prva dva. Neću više tako razmišljati, mada i dalje ću se iskreno diviti svakome ko ima troje dece i mislim da je to idealan broj za decu i porodicu samo treba izdržati, puno je posla i oko jednog, a ne oko troje. I ja se nekad zamaštam da bih mogla imati i treće jer mi je žao što nemam ćerkicu ( imam dva sina), ali se ne usudim. Pozdrav!