Kako je za „Blic“ rekao epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović, realna je opasnost da od septembra poraste učestalost obolevanja, ali ne samo od malih boginja, već i od drugih zaraza.
Situacija je stagnirala tokom leta, ali će se ponovo aktivirati jesenjim „povratkom u kolektiv“.
– Leti ne rade škole, a vrtići rade smanjenim kapacitetom, pa su tako i manje šanse da se zaraza širi. Istovremeno, male boginje obično dostižu sezonski vrh krajem hladnog perioda i najmanje ih je leti – objašnjava prof. dr Radovanović.
Kako dodaje, na trenutnu povoljnu situaciju kada je u pitanju širenje infekcije virusom morbila uticala je i činjenica da je od prošle jeseni znatno povećan obuhvat vakcinacijom.
– Ali učestalosti malih boginja prevashodno će zavisiti od spremnosti roditelja da vakcinišu svoju decu, ažurnosti pedijatara jer bi oni trebalo da, između ostalog, nesavesne roditelje prijavljuju inspekciji. Takođe, pojava morbila zavisiće i od ažurnosti nadležnih da sprovode propise, kažnjavaju i sprečavaju prijem nevakcinisane dece u kolektive, ali i od tolerantnosti društva prema pogubnom delovanju antivakcinalista – smatra dr Radovanović i dodaje da ne može da proceni koliki je obuhvat vakcinacijom MMR vakcinom u ovom času u Srbiji.
Iz „Batuta“, s druge strane, stižu umirujuće vesti, kada je u pitanju broj vakcinisanih osoba.
– U prvih šest meseci ove godine dato je skoro 22.000 doza MMR vakcine više u odnosu na isti period prethodne. To ima značajan doprinos za kontrolu aktuelne epidemije, ali i za povećanje kolektivnog imuniteta populacije u budućnosti – kažu za „Blic“ u „Batutu“ ali i dodaju da još nemaju zvanične podatke o obuhvatu vakcinacijom za ovu godinu protiv morbila.
Pogodiće nas, ali ne tako žestoko
I prim. dr Radmilo Petrović, epidemiolog, kaže za “Blic” da ukoliko septembar bude bio hladniji možemo da očekujemo morbile u drugoj polovini tog meseca. Srećaom, kako kaže, ne tako žestoko kao što je to bio slučaj prošle godine, kada je u mnogim gradovima Srbije prijvljena epidemija.
Porazni skor morbila u Srbiji
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” u Srbiji su dosad obolele 5.718 osobe, a umrlo njih 15.
– Nајvеći brој оbоlеlih је u uzrаsnim grupаmа mlаđim оd pеt i stаriјim оd 30 gоdinа. Vеćinа оbоlеlih, njih 94 odsto, bili su nevakcinisani, nеpоtpunо vаkcinisаni ili nеpоznаtоg vаkcinаlnоg stаtusа – kažu u “Batutu” i dodaju da je od uкupnоg brоја оbоlеlih, 33 odsto njih bilо hоspitаlizоvаnо ili је hоspitаlizаciја u tокu.
Ovaj podatak sam o sebi govori koliko je važno vakcinisati decu, kao i to da smo jedino svi zaštićeni ako je procenat vakcinisanih u opštoj populaciji najmanje 95 odsto. Sve što je ispod, direktno dovodi do toga da se morbile šire ogrmnom brzinom. Koliko je prošla godina po tom pitanju bila problematična govori i podatak da je taj procenat iznosio 85,2 odsto, a da je najgore bilo u Nišavskom i Beogradskom reginu, gde je bilo vakcinisano tek oko 60 odsto populacije.
Nајmlаđа оbоlеlа оsоbа koja je dobila morbile bila je stаrа 15 dаnа, dok je nајstаriја imala 71 gоdinu.
Оd tеžih коmplikаciја mаlih bоginjа rеgistrоvаne su zаpаljеnjе mоzgа коd dvе i upаlа plućа коd 577 оbоlеlih оsоbа, podaci su „Batuta“.
SZO neophodne dve doze vakcine
Prema podacima SZO, Srbija nije jedina evropska država koja bije bitku s morbilima u 21. veku.
U SZO navode, da je epidemija malih boginja najteže pogodila Ukrajinu u prvom polugodištu ove godine, dok je Srbija prijavila najveći broj smrtnih slučajeva povezanih sa tim zaraznim oboljenjem.
„Smrtni slučajevi su zabeleženi u još šest zemalja evropskog regiona – Francuskoj, Gruziji, Grčkoj, Italiji, Ruskoj Federaciji i Ukrajini. Više od 41.000 dece i odraslih u evropskom regionu SZO bilo je zaraženo malim boginjama u prvom polugodištu, što je značajno više od broja zaraženih u praktično svakoj godini u protekloj deceniji“, navode u toj organizaciji i dodaju da morbile mogu biti sprečene, kao i das u dve doze vakcine efektivne kod 95 posto vakcinisanih.
Komentari 0