Šta ćeš biti kad porasteš?

Kako njihove glavice rastu i sazrevaju, menjaju se i uzori, pa tako sa prvim školskim danima mnogi počinju da se ugledaju na svoje učitelje ili primećuju bele mantile.

ŠTA KAŽU DECA?

Psiholozi su sve zabrinutiji zbog nove „liste“ dečjih idola, na kojoj se neretko nalaze i imena iz kriminalnog miljea ili rijaliti zvezde. Međutim, da nema mesta generalizaciji, uverili su nas učenici II1 odeljenja OŠ „Danilo Kiš“ iz Beograda. Evo kako razmišljaju đaci učiteljice Danijele Manitašević.

– Nadam se da ću kada porastem biti vaspitačica. One decu uče kako da se ponašaju i čuvaju ih. Volela bih da budem kao moji vaspitači – Violeta i Boban, koji su bili baš dobri i nisu bili strogi. (Nevena Danić)

– Voleo bih da budem fudbaler, jer već treniram fudbal. Fudbaleri moraju mnogo da vežbaju, a to nije tako lako. Važno je da urade neki trik na terenu da bi zeznuli protivnika. (Đorđe Đumić)

– Pošto idem na časove jahanja, maštam da ću jednog dana biti učiteljica jahanja, mada mi se sviđa i da budem slikarka.(Milica Stefanović)

– Želeo bih da budem pilot. Tata mi je rekao da oni dobijaju najveću platu, a samo dva dana rade, pa onda dva dana ne rade. Ne smeš da se plašiš visine i letenja, a meni se baš sviđa da se vozim avionom. (Nemanja Živojinović)

– Još ne znam šta ću biti kada porastem, jer imam tri želje, a znam da je nemoguće da ih sve ostvarim, pa ću se kasnije opredeliti za jednu. Volela bih da pevam i ujedno da sviram, da budem slikarka i veterinarka. (Iskra Šabotić)

– Meni je želja da radim u zoološkom vrtu, da čuvam životinje, čak i one opasne. Smeo bih da hranim i mazim i lavove i tigrove. (Gabrijel Amer)

– Moje buduće zanimanje je slikarka, jer obožavam da crtam i već idem u školu crtanja. (Dunja Gašić)

– Ja bih volela da budem učiteljica, jer je to jedno lepo i zanimljivo zanimanje. (Tara Jovanović)

– Meni su uzor košarkaši, pa treniram košarku. Oni ubacuju loptu u koš i to je jako zabavno. (Vuk Radovanović)

– Kada porastem, biću veterinarka ili možda pevačica. Volim i da sviram klavir. (Ana Joksimović)

– Ja sam odlučio da budem gejmer. Njima je super, igraju igrice i za to primaju platu. Ne postoji škola za gejmere, nego samo izbaciš klipove na „jutjubu“ i ako dobiješ lajkove, uspeo si. Idol mi je Adnan Bro, on je najbolji. (Dimitrije Katić)

– Nadam se da ću biti sudija za prekršaje, što znači da ako neko prekrši zakon, ja ću mu suditi kaznu. Moja tetka je advokat i od nje sam čula za to zanimanje. (Marta Vuksanović)

– Želeo bih da budem fudbaler, pošto treniram fudbal. Da bi bio uspešan, moraš da daješ golove, slušaš trenera i naporno radiš. Voleo bih da igram u Francuskoj, a idol mi je Saša Ilić. (Andrija Janković)

Matematika mora da se zna

Ako je suditi po odgovorima ovih mališana, matematika više nije bauk kao što je bila. Drugaci nas uveravaju da im nije teška i da je važno da svi znaju osnovne računske operacije, jer će im kroz život biti potrebne.

– Da bih dobila peticu, moram češće da vežbam matematiku, inače dobijem četvorku. Ali nije mi teška i volim da je učim, samo mama na kraju dođe da proveri da li sam dobro uradila.(Natalija Radovanović)

– Obožavam matematiku, jer je moj deda matematičar i svaki dan vežbam sa njim, što mi je zabavno. (Una Limanović)

– Volim matematiku i nemam čak ni tremu pred kontrolni. Ona nam pomaže da kada saberemo novac, znamo koliko imamo.(Vuk Brajković)

– Mora da se uči matematika, inače kako bismo znali za koliko novca možemo da kupimo nešto u prodavnici, poslastičarnici, palačinkarnici… (Boris Mitić)

– Matematika mora da se vežba da bi se znala, a ja vežbam svakog dana, pa nemam problem da nešto izračunam. (Aleksa Bošković)

– Ona nam pomaže da tačno znamo koliko imamo novca i koliko će nam ostati kada nešto kupimo. (Marija Kreštalica)