„Fizički razvoj se sastoji od grube i fine motorike“, kaže dr Šeril Vu, pedijatar iz Njujorka. „Iako se svako dete razvija u svom ritmu, postoje određene prekretnice koje većina mojih pacijenata (90 do 95 odsto) postigne do njihovog trećeg rođendana.“ Kada je motorika u pitanju sa tri godine, dete može na kratko da balansira na jednoj nozi, ide gore-dole uz/niz stepenice, nazimenično koristeći noge, hoda po pravoj liniji i prilično dobro vozi tricikl. Može nacrtati krug, a možda čak i mamu. Trogodišnjak može zakopčati dugme na jakni i sl.
„Dobar lekar će proceniti razvoj deteta postavljanjem pitanja, posmatranjem, a testiranjem deteta”kaže dr Vu. Potrudite se da dete razvija svoju fizičku aktivnost na zabavan način. Neka vozi tricikl kada ste napolju ili trčite zajedno po parku.
Kada je ponašanje u pitanju, na mnoge trogodišnjake koji idu u vrtić utiču dva fakora – ponašanje roditelja i vaspitača. Dr Karl Sheperis iz Valden Univerziteta skreće pažnju da deca više nemaju tu interakciju jedan na jedan kao pre polaska u kolektiv, pa se može desti da u ovom uzrastu dožive regresiju u ponašanju. Važno je da se roditelji i predškolske ustanove prilagode detetu da što pre prevaziđe problem i prilagodi se novom iskustvu. “Dete treba pohvaliti za dobro ponašanje. Previše često, brzo ispravljamo negativna ponašanja, a pozitivna pustimo da prođu neopaženo.” kaže dr Sheperis.
„Istraživanja pokazuju da je potrebno pet pozitivnih komentara pre nego što negativno može stupiti na snagu.“ Roditelji i nastavnici treba da su realni u očekivanjima. „Ako 3-godišnjak ne može da sedi na mestu 15 minuta, pohvalite ga nakon tri minuta i bodrite za dalje. Potrebno je da se ojača i usaglasi ponašanje, ali i shvati ograničenja.“
Moja devojcica ce u januaru napuniti 3 godine, isto je sva sitna, ima oko 13 kg i visoka 90cm Da li treba da brinem? Inace je vrlo vesela, aktivna i spretna devojcica. Kada je hrana u pitanju, ima dana kada dobro jede i ima dana kada lose jede. Krenula je u vrtic ali je bas cesto bolesna pa izostaje…bukvalno 5 dana vrtica, dve nedelje kod kuce.
Moja devojcica ima 3god, cela je sitna, ima 12kg, i mozda 90cm visoka. Da li treba da brinem? Znam da je to visina za dvogodisnje dete, od prilike. Inace ne jede puno, uvek imamo muku s jelom. uglavnom je to voce, povrce, meso skoro nikako, jaja takodje, mlecne proizvode isto slabo, kravlje mleko nikad nije pila, dojena je 2god. Ostalo je sve ovako kako pise, oblaci se sama, zna puno decijih pesmica..
Akonje krvna slika dobra, a dete aktivno i veselo – nema mesta za brigu.
Morate se truditi – uporno i bez kompromisa, da dete jede zdrave obroke.
Moja ćerka ima bezmalo 3 godine. Trenutno je bolesna, ima proliv i povraćanje. Odbija hranu koja pomaže u smirivanju creva i želuca i insistira da pojede ono što uobičajeno voli (jaja, dosta vode, što samo produžava tegobe). Čokoladu – dečji san i lek da smiri proliv ne želi. Pokušavam na razne načine da joj dam hranu, razgovorom koji ona u startu bojkotuje, skrivanjem pirinčane vode u malo mleka i probiotika, ne vredi. Na silu i ne razmišljam da joj saspem hranu u grlo, jer tek tada dobije iritiranje želuca, što je logično.
Toliko je „tvrdoglava“ da ćemo završiti u bolnici na rehidrataciji. Ne razume pojam bolnice, lečenje u bolnici, a bila je već nekoliko puta. Nema ni poštovanja prema sestrama i doktorima koji joj se blago obrate da koristi odgovarajuću hranu. Ukoliko ne dobije to što naumi od hrane, neće drugo ništa pojesti. Na granici sam strpljivosti, jer čak i njene fiziološke potrebe se ne aktiviraju da je izvuku iz tog inata. Kako prići ovakvom detetu da posluša i ozdravi?
Hrana je u drugom planu! Naivažnije je da unosi tečnost – često po malon- tako se sprečava dehidracija!
A jaja i čokolada (i ostala „jaka“ hrana) NE POSTOJE dok ne prođe povraćanje i proliv. Tu nema popuštanja.