Društveni život trogodišnjaka postaje bogatiji. Mešovita igra je češća. To je vreme kada deca mogu razviti prva bliskija prijateljstva u vrtiću. Zbog toga će se svakako osećati prijatnije u kolektivu. Roditelji mogu mnogo da pomogu detetu da razviju pozitivne socijalne interakcije.
U tom uzrastu otkrićete da li je vaš mališan pripovedač, da li vešto komunicira. U trećoj godini treba da nauči da se obuje, da koristi kašiku i viljušku, da pije iz čaše bez poklopca. Može da pomogne u sortiranju igračaka.
Ako do sada niste razmišljali o kolektivu, ovo je pravo vreme da razmotrite tu mogućnost. Vrtić je odličan izbor da dete razvije društvene veštine, da se navikne na rutinu koju možda nije imalo pre odlaska u kolektiv.
Neka istraživanja pokazuju da deca lako i dobro uče u uzrastu od tri i četiri godine, i to se može posmatrati kao temelj budućeg obrazovanja.
Važno je shvatiti da je svako dete drugačije. Ako je dete vaših prijatelja savladalo nošu sa dve godine, nemojte brinuti ako vaše dete ne pokazuje znake spremnosti za isto. To važi i za ostale segmente u odrastanju dece. Sve je vrlo inidvidualno i trebalo bi pozitivno sagledavati sve naše razlike.
Moja devojcica ce u januaru napuniti 3 godine, isto je sva sitna, ima oko 13 kg i visoka 90cm Da li treba da brinem? Inace je vrlo vesela, aktivna i spretna devojcica. Kada je hrana u pitanju, ima dana kada dobro jede i ima dana kada lose jede. Krenula je u vrtic ali je bas cesto bolesna pa izostaje…bukvalno 5 dana vrtica, dve nedelje kod kuce.
Moja devojcica ima 3god, cela je sitna, ima 12kg, i mozda 90cm visoka. Da li treba da brinem? Znam da je to visina za dvogodisnje dete, od prilike. Inace ne jede puno, uvek imamo muku s jelom. uglavnom je to voce, povrce, meso skoro nikako, jaja takodje, mlecne proizvode isto slabo, kravlje mleko nikad nije pila, dojena je 2god. Ostalo je sve ovako kako pise, oblaci se sama, zna puno decijih pesmica..
Akonje krvna slika dobra, a dete aktivno i veselo – nema mesta za brigu.
Morate se truditi – uporno i bez kompromisa, da dete jede zdrave obroke.
Moja ćerka ima bezmalo 3 godine. Trenutno je bolesna, ima proliv i povraćanje. Odbija hranu koja pomaže u smirivanju creva i želuca i insistira da pojede ono što uobičajeno voli (jaja, dosta vode, što samo produžava tegobe). Čokoladu – dečji san i lek da smiri proliv ne želi. Pokušavam na razne načine da joj dam hranu, razgovorom koji ona u startu bojkotuje, skrivanjem pirinčane vode u malo mleka i probiotika, ne vredi. Na silu i ne razmišljam da joj saspem hranu u grlo, jer tek tada dobije iritiranje želuca, što je logično.
Toliko je „tvrdoglava“ da ćemo završiti u bolnici na rehidrataciji. Ne razume pojam bolnice, lečenje u bolnici, a bila je već nekoliko puta. Nema ni poštovanja prema sestrama i doktorima koji joj se blago obrate da koristi odgovarajuću hranu. Ukoliko ne dobije to što naumi od hrane, neće drugo ništa pojesti. Na granici sam strpljivosti, jer čak i njene fiziološke potrebe se ne aktiviraju da je izvuku iz tog inata. Kako prići ovakvom detetu da posluša i ozdravi?
Hrana je u drugom planu! Naivažnije je da unosi tečnost – često po malon- tako se sprečava dehidracija!
A jaja i čokolada (i ostala „jaka“ hrana) NE POSTOJE dok ne prođe povraćanje i proliv. Tu nema popuštanja.