Poslušnost vs. povezanost: kako da dete izraste u srećnu osobu
U situacijama kada nam se detetovo ponašanje ne sviđa, okrećemo se vaspitnim metodama i tehnikama kojima disciplinujemo dete.
Mislimo da radimo pravu stvar, a u stvari primenjujemo mere koje, iako kratkoročno menjaju detetovo ponašanje, ostavljaju dublje posledice. Kroz istraživanja i iskustvo se pokazalo da bihejvioralne metode vaspitavanja dece u koje spadaju nagrade i kazne, kritike i pohvale, zaista deluju u smislu da oblikuju detetovo ponašanje, ali na taj način što kod najmlađih aktiviraju strah od separacije i gubitka povezanosti sa roditeljem.
Detetov najveći strah je da će izgubiti povezanost sa roditeljima, a kazna kao što je recimo time-out, upravo igra na tu kartu. Zbog lošeg osećaja koji se podigne u detetu kada ga kaznimo na ovaj način, ono zaista počinje da (ne)radi ono što od njega tražimo, ali se istovremeno u njemu ukorenjuje strah od ponovnog gubitka povezanosti sa roditeljem.
Ukoliko se takva metoda često sprovodi, strah polako postaje detetovo difoltno stanje. Kada primenjujemo takav model vaspitavanja, dete uči da mora da zasluži bliskost sa roditeljem, i da se bliskost ne podrazumeva. S obzirom na to da je povezanost sa roditeljem jedna od osnovnih psiholoških primarnih potreba, jednako kao što je glad jedna od osnovnih fizioloških potreba, to bi bilo isto kao kada bismo detetu rekli da mora da zasluži večeru.
Da bismo znali da nije reč samo o teoriji i nekom novom modernom pravcu podizanja dece, roditelji se kroz iskustvene radionice, odnosno određene vežbice, stavljaju u poziciju deteta i tada mogu da osete šta se dešava u mališanu kada se prema njemu postavimo na određen način.
S takvim iskustvom nije teško osetiti u sebi šta je ono što mališanima od nas treba.
Istina je da je ovakav pristup roditeljstvu zahtevniji, ali roditelji koji su na ovaj način povezani sa svojom decom svedoče da je i za njih, a ne samo za decu, takav odnos njaprirodniji i najprijatniji. Iako se mnogi roditelji pribojavaju ovakve povezanosti, važno je znati da kroz ovakav odnos roditelj ne gubi, samo ulaže malo više vremena i energije, ali se to višestruko vraća ne samo kroz osećaj ispunjenja koje roditelj ima u sebi, već i kroz dobro detetovo ponašanje. Naučno je dokazano da prirodno roditeljstvo (www.prirodnoroditeljstvo.com), tj. povezujuće roditeljstvo rezultira zdravom neurološkom posloženošću i kvalitetnim socijalno emotivnim odnosima. Dete koje dovoljno dobije u detinjstvu izrašće u stabilnu, funkcionalnu, srećnu i ostvarenu osobu koja ima kvalitetne i ispunjavajuće partnerske i druge socijalne odnose.
Komentari 0