Foto: Pixabay
Nažalost, nekim vezama na relaciji roditelj-dete nije suđeno da budu dobre i jake, jer se često život umeša. Naposletku, ovo može dovesti do kraha porodice, te da deca ignorišu roditelje.
U ranom uzrastu deca potpuno zavise od vas. Ona su biološki usmerena na vas, jer im vi obezbeđujete hranu, odeću, krov nad glavom, te vodite brigu o njihovom obrazovanju i zdravlju.
Onda, deca, dok trepnete, porastu. Jednom kada navrše osamnaest godina, ona imaju i zakon na svojoj strani, na primer ako žele da odu od kuće. Postoji pregršt razloga da se ovo desi, da ne spominjemo sada krilaticu da uvek postoje dve strane medalje, ali kada vaše rođeno poželi da ode, srce se kida. Poslužite se ovim telstom kao priručnikom za roditelje, kao alatom za borbu protiv te tuge.
Zašto odrasla deca ignorišu roditelje?
Pre nego što zaronimo u ovu (bolnu) temu, moramo da naglasimo da termin “ignorisati” ima drugačije značenje za svaku osobu. Na primer, za odraslo dete je sasvim dovoljno da viđa roditelje dva puta godišnje. Za roditelje je to malo, pa dolazi do osećanja zapostavljenosti i ignorisanja. Možda svedočite odnosu prijateljice i njene ćerke gde se njih dve čuju par puta na dan, a vaše dete vas pozove jednom mesečno, reda radi. Pre nego što dozvolite da ovo utiče na vas, važno je da znate da je svaka osoba i svaka veza drugačija.
Postoje kriterijumi koji određuju koliko su se dete i roditelj otuđili. Neki od njih su:
Nedostatak kontakta – najmanje godinu dana
Kontakt jednom mesečno, roditelj ocenjuje kvalitet ocenom 4 na skali od 1 do 7
Interesantno je istaći da u mnogim slučajevima ni roditelj ni dete ne mogu da odrede ko se prvi otuđio. Prema studiji koja je sprovedena na uzorku odrasle dece, najčešći uzroci otuđenja su sledeći:
Emotivno zlostavljanje
Konfliktna očekivanja u odnosu na porodične uloge
Razlike u vrednostima
Zapostavljanje ili roditeljstvo bez interakcije
Traumatičan porodični događaj
Sa druge, roditeljske strane, kao razloge za otuđenje, roditelji su naveli sledeće:
Razvod
Nesinhronizovana očekivanja koja se tiču porodičnih uloga
Traumatični događaji
Psihički problem
Emotivno zlostavljanje
Izazovi u odnosu sa supružnikovim roditeljima
Izazovi u braku
Često ni roditelj ni dete ne mogu da odrede ko se prvi otuđio.
Šta roditelji ne bi trebalo da govore deci?
Odrasla deca preispituju reči ili dela za koja su snosila posledice kao deca. Negativna iskustva u toku odrastanja mogu da ih, u kasnijem dobu, otuđe od roditelja. Važno je da roditelji ne upotrebljavaju izjave koje degradiraju, obraćanje koje može da povredi osećanja ili nametne osećaj da su manji od makova zrna. U narednim redovima nalaze se fraze koje treba da izbegavate:
“Prestani da budeš tako dramatičan/a.”
“Nema šanse da se tako osećaš.”
“Budi više kao *_____ uneti ime rođaka, sestre, brata, drugarice!*”
“Kamo sreće da nisi rođen/a.”
“Kako ništa ne možeš da uradiš kako treba?”
Koliko često odrasla deca komuniciraju sa roditeljima?
Koliko često odrasla deca komuniciraju sa roditeljima zavisi od same porodice i potreba njenih članova. Američka televizija CBS sprovela je anketu čiji rezultati pokazuju da 24% odraslih veruje da treba da pozove svoju majku makar jednom dnevno. 35% procenata smatra da treba da se čuje sa roditeljima makar jednom nedeljno, dok 24% veruje da je dovoljno kontaktirati i razmeniti poruke par puta nedeljno. Čak 12% veruje da je sasvim u redu da se čuju sa roditeljima jednom mesečno.
Koliko često odrasla deca komuniciraju sa roditeljima zavisi od same porodice
Kako prebroditi osećaj napuštenosti kada vas dete ignoriše?
Ako verujete da vas dete ignoriše, verovatno se pitate kako da prebrodite taj osećaj. Kako da se nosite sa osećanjima otuđenosti i zanemarivanja? Terapeuti tvrde da postoje određene strategije koje vam mogu biti od pomoći:
1. Pronađite podršku
Biti u situaciji da vas dete ignoriše je veoma neugodno, neprijatno i teško, za neke roditelje ona može biti traumatična. Zato je veoma važno da se okružite prijateljima koji vas vole i podržavaju. Razmotrite i mogućnost da se prijavite u grupu za podršku. Na kraju krajeva, ako vas tuga sprečava da funkcionišete, potražite pomoć psihoterapeuta.
2. Zapamtite, vatra se ne gasi vatrom
Samo zato što vas je dete isključilo iz života, ne mora da znači da vi morate da uradite istu stvar. Šaljite poruke za rođendan i praznike, pošaljite poruku da proverite kako je, da li je sve u redu, da li mu nešto treba. Jednostavno recite da mislite na njega/nju, da se nadate da ćete uskoro imati priliku da se vidite. Šaljite ljubav, toplinu, sve u korak sa nastavkom vašeg života.
Pokušavam da nadjem tekst koji može da se primeni na moj slučaj. Sama sam očuvala dvoje dece, završili su fakultete, u braku su, imaju stanove. Sin je prekinuo svaki kontakt i sa mnom i sa sestrom. Povremeno nas vredja, sestri prebacuje da će mu uzeti nasledstvo što za sada nema nikakvih naznaka u realnosti. Snaju sam prihvatila iskreno, brinem za nju, strankinja je bez roditelja, on joj brani da nam da i broj telefona. Ne javlja se ni kumovima ni drugovima. Kad je bio u prethodnoj vezi i još mu nisam kupila stan, bio je mlad i nezaposlen, još sam ga izdržavala, napadao me je što sestra ima stan a on ne, i morala sam da izadjem iz svoje kuće 8 meseci kod ćerke a i dalje sam plaćala troškove za svoju kuću i izdržavala ga. Ja sam i to oprostila ali on nije, kaže da sam se tad požalila nekim ljudima na njega a to je po njemu ogovaranje!