Foto: Canva
Iako vršnjaci i mediji stvaraju ovaj osećaj kod dece, roditelji takođe igraju glavnu ulogu u razvoju slike tela kod svoje dece i to od vrlo ranog doba.
“Znamo da deca uče slušajući i gledajući – razmislite o vremenima u kojima su vaša deca kopirala nešto što ste rekli ili učinili. Ništa drugačije nije ni kad je riječ o porukama o fizičkom izgledu”, rekla je Amy Slater, vanredna profesorka Centra za istraživanje izgleda na Univerzitetu zapadne Engleske, Bristol.
“Roditelji na više načina utiču na to kako njihova deca razmišljaju o svom telu. To uključuje osećanja, stavove i razgovore koje roditelji vode o svom telu i izgledu”, dodala je ona.
Kritikovanje sopstvenog tela pred vašim mališanom može izgledati bezazleno jer nije usmereno na dete, ali deca često upijaju neke prilično toksične poruke iz ove vrste komentara. Takođe mogu početi da razmišljaju i govore slične negativne stvari o sebi.
“Negativni govor o telu u porodičnom okruženju može dovesti do poremećene ishrane, povećanog nezadovoljstva kod dece, što se može odraziti i u odrasloj dobi”, primetila je Claire Mysko, izvršna direktorka Nacionalnog udruženja za poremećaje u ishrani.
HuffPost je zamolio Claire, Amy i druge stručnjake da otkriju ove vrste negativnih poruka o fizičkom izgledu koje deca upijaju kad čuju da njihovi roditelji kritikuju sopstveni izgled. Takođe su ih zamolili da podele zamenske vrste komentara za roditelje, pa pogledajte njihove uvide.
Poruka: Izgled je važniji od karaktera.
“Izbegavajte da neprestano kritikujete svoje telo, na primer: Tako sam debeo, moram da smršam – jer ova vrsta samokritike šalje poruku da je izgled važniji od karaktera”,rekla je Mysko.
Potrebno je puno truda, ali roditelji mogu pomoći svojoj deci da razviju zdrave statvove o fizičkom izgledu tako što će se naučiti mnogim sopstvenim stavovima, verovanjima, pristrasnostima i ponašanju kada su hrana, težina, slika tela, zdravlje i vežbanje u pitanju.
“Roditelji moraju podstaknuti svoju decu da više cene aspekte sebe koji nisu povezani sa izgledom, poput toga da budu dobri prijatelji”, rekla je Slater.
Umesto da se fokusirate na izgled, pokušajte da ukažete i pohvalite pozitivno ponašanje i vrednost ljudi. Jasno stavite do znanja da težina i fizički izgled nisu najvažniji aspekti identiteta i sopstvene vrednosti.
Ovo pomaže deci da razviju jače samopoštovanje i da poštuju ljude na osnovu njihovog karaktera a ne izgleda.
Poruka: Vrednost tela krije se u izgledu.
Negativan govor o telu šalje deci poruku da vrednost tela leži u načinu na koji izgledaju, a ne u neverovatnim stvarima koje mogu učiniti za nas.
“Čak i komentari poput “izgledam ogromno u ovim farmerkama” otvaraju vrata deci da počnu da sebe gledaju na sličan način”, rekla je Ashley Kroon Van Diest, pedijatrijski psiholog iz Notionwide bolnice za decu.
Ovo se inače gleda kao objektivizacija, kada se na telo gleda kao skup delova koje treba kritikovati, a ne slaviti zbog zbog sjajne funkcionalnosti koja nam pomaže da budemo ono što jesmo i radimo ono što radimo svakodnevno.
Da bi se suprostavili ovoj štetnoj poruci, roditelji bi trebali da daju pozitivne komentare koji pokazuju zahvalnost za ono što rade njihova tela, poput:”Noge su mi toliko jake da mi dozvoljavaju da vozim bicikl” ili “Zahvalna sam na rukama jer mi dozvoljavaju da te zagrlim.”
“Kad razmislite, telo je zaista neverovatna magična mašina”, rekla je Laura Hart, viši naučni saradnik u Melbourne školi za populaciju i Centru za mentalno zdravlje.
“Leči posekotine i modrice, hranu pretvara u energiju, može da grli, igra i peva. Ili tiho posmatrajte zalazak Sunca. Sve ove sposobnosti su zaista neverovatne. Kao roditelji, želimo da prema našem telu stvorimo osećaj ponosa, da pomognemo deci da se brinu o njima, cene ih zbog svega što mogu, a ne fokusirajući se na brojeve na vagi.”
“Postoje uverljiva istraživanja koja pokazuju da kada roditelji govore negativne stvari o sopstvenoj težini, obliku ili izgledu pred decom, to povećava fizičko nezadovoljstvo kod deteta.”
– Laura Hart
“Kad čujete kako deca negativno komentarišu svoja tela, nastavite sa diskusijom koja naglašava funkcionalnu vrednost tela”, predložila je Kroon Van Diest.
Ohrabrite decu da razmišljaju o karakteristikama koje se ne temelje na izgledu.
Poruka: Telo je nešto čega se stidimo.
“Postoje uverljiva istraživanja koja pokazuju da kada roditelji govore negativne stvari o sopstvenoj težini, obliku ili izgledu pred decom, to povećava fizičko nezadovoljstvo kod deteta”, primetila je Laura Hart, dodajući da ovo detetu govori da je telo nešto čega se treba stideti.
Ako vaša deca često izražavaju osećaj stida i negativnosti u vezi sa svojim telom, bilo bi korisno da posete terapeuta kako bi razgovarali i razvili strategije za poboljšanje fizičke slike i samopoštovanja. Vredi napomenuti da ovo može uticati i na dečake i na devojčice.
Uprkos popularnom mišljenju da vas stid zbog tela motiviše da izgubite kilograme, jedete zdravo i vežbate, znamo da je ustvari upravo suprotno. Ljudi koji cene svoje telo zbog svih neverovatnih stvari koje može učiniti, jedu više voća i povrća, bave se vežbanjem i imaju stabilniju telesnu težinu od ljudi koji imaju veliko fizičko nezadovoljstvo.
Hart veruje da je najbolji način da se deci pomogne da razviju pozitivna zdravstvena ponašanja podsticanje da se osećaju dobro zbog svog tela i da budu ponosni na njih, umesto da im šaljemo poruke stida i negativnosti.
Mysko je potvrdila ovo, predlažući roditeljima da dele pozitivne poruke poput:”Ponašajte se prema svome telu sa poštovanjem”- i da ističu načine na koje nam naša tela pomažu u postizanju ciljeva i snova.
Poruka: Trebalo bi da želiš promeniti svoje telo.
Česti negativni razgovori o telu mogu stvoriti ideju da je normalno stalno želeti da vaše telo izgleda drugačije.
Ako naša deca čuju da negativno pričamo o našim telima, naučiće da normalizuju te misli i osećanja i mogu postati nezadovoljni sopstvenim telima ili zaokupljeni promenom izgleda – na primer: ”Postaću mršaviji i mišićaviji”.
Komentarisanje želje da se postigne određeni nivo atraktivnosti, mišićavosti ili težine ne pomaže u stvaranju pozitivne slike kod dece, već stvara ideju da vaše telo nikad nije dovoljno dobro – takvo kakvo je.
“Isto tako prestanite da upoređujete svoje telo sa telima ljudi koje poznajete ili slikama koje vidite u medijima”, rekla je Mysko.
Roditelji se moraju fokusirati na pozitivne komentare koji pokazuju ljubav i prihvatanje prema telu.
Poruka: Tela koja ne izgledaju na određen način su loša tela.
“Morate pokušati izbeći bilo kakve negativne komentare o sopstvenom telu, poput ”Tako sam debela” ili o telima drugih, poput: ”Ne bi to smela da nosi”, primetila je Slater.
Ovakvi komentari uče decu da su tela vredna samo ako ispunjavaju određene uske kriterijume i da tela koja ne ispunjavaju ove “standarde” nisu dostojna ili ih treba menjati.
“Važno je da roditelji promovišu prihvatanje tela i slave fizičku raznolikost. Svako telo je lepo a ne samo jedan oblik i veličina.”
– Claire Mysko
Pokušajte da ne pozdravljate druge ljude komentarima o njihovom izgledu- čak i ako mislite da su to pozitivne izjave:”Izgledaš sjajno, da li si smršala?”
Ovo uči našu decu da su vredni samo određeni oblici tela.
Roditelji umesto toga mogu pokušati da nauče svoju decu da cene različitost izgleda u našem društvu.
Pozitivni komentari uključuju:
“Tela postoje u različitim oblicima, veličinama i bojama.”
“Sva tela su dobra tela.”
Slater je predložila modeliranje ovog koncepta postupajući sa poštovanjem prema svima, bez obzira na njihov izgled.
Poruka: Biti debeo je moralno pogrešno.
Mala deca uče vrednosti poput “ne smeš lagati” ili “moraš biti ljubazan prema svima”. Slični komentari u kontekstu hrane i tela mogu dovesti do iskrivljene percepcije šta znači imati veće telo.
“Komentari o tome zašto ne smete da jede nešto jer ćete se “udebljati”deca shvataju kao poruku da je debljina moralno pogrešna”, primetila je Mysko.
Ukljanjanje tih rečenica iz razgovora o telima može pomoći deci u shvatanju da je određeni izgled moralno ispravan ili pogrešan.
Poruka: Fizička aktivnost je samo za mršavljenje.
“Roditelji takođe mogu da podstaknu pozitivnu sliku tela kod svoje dece razmišljajući o načinima na koji govore o hrani, zdravlju i fizičkoj aktivnosti u svom domaćinstvu”, primetila je Slater.
Na primer, roditelji mogu da pronađu način da budu fizički aktivni sa svojom decom bez pominjanja težine.
Ako deca raspravu o fizičkoj aktivnosti čuju u kontekstu težine ili fizičkog izgleda, vežbanje mogu striktno povezati sa postizanjem određenog izgleda, umesto sa neverovatnim zdravstvenim čarima.
Mysko savetuje da se fizička aktivnost uključi u diskusije o uvažavanju tela, uz komentare poput:“Cenim svoje telo i poštovaću ga s ljubavlju, hranom i vežbama.”
Poruka: Izbegavanje hrane je dobro.
“Kada roditelji komentarišu kako su bili “dobri” jer nisu jeli određenu hranu, to decu uči da je izbegavanje hrane dobro”, rekla je Mysko.
Mysko je predložila uklanjanje bilo kakvog osećaja stida iz rasprave o hrani.
“Govorite o hrani kao o hrani u kojoj ćete uživati. Stid i kazna ne smeju biti povezani sa hranom”, dodala je ona.
Huffpost / Lola magazin
Komentari 0