Foto: Freepik
Oni veruju da je to najbolji način da vaspitaju poslušnu, uspešnu i odgovornu decu. Međutim, takav stil roditeljstva može imati i negativne posledice, kao što su nisko samopouzdanje, anksioznost, depresija, agresivnost, povlačenje i nepoverenje.
Neke navike, ukorenjene od malih nogu, mogu nas pratiti u odraslom dobu i uticati na naše odnose i životne izbore. Na primer, osobe koje su odrasle uz stroge roditelje mogu biti:
Perfekcionisti
Ove osobe teže da budu najbolji u svemu što rade i plaše se grešaka i neuspeha. Oni mogu biti preterano kritični prema sebi i drugima, često nezadovoljni svojim dostignućima.
Preterano izvinjavajući
Ove osobe se osećaju krivima i sramota ih je zbog sitnica. Oni misle da su uvek na neki način pogrešili i mogu imati problem sa postavljanjem granica i izražavanjem svojih potreba i želja.
Defanzivni
Ove osobe se osećaju napadnutim i ugroženim kad im neko nešto kaže, pa imaju potrebu da se stalno brane i opravdavaju. Mogu biti nepoverljivi i sumnjičavi prema drugima. Takođe, teško prihvataju kritiku ili savet.
Nezavisni
Ove osobe su naučile da se oslanjaju samo na sebe i ne vole da traže ili pružaju pomoć. Oni mogu biti distancirani i hladni u odnosima, teško pokazujući svoje emocije i ranjivost.
Prilagodljivi
Ove osobe su naučile da se ponašaju onako kako se od njih očekuje. One ne znaju šta zapravo žele i osećaju. Mogu često biti pasivni i podložni manipulaciji, jer im je teško da kažu „ne”.
Preterano čuvaju privatnost
Osobe koje su odrastale uz prekomernu kontrolu, u odraslom dobu često jako cene svoju privatnost. To može rezultirati posebnom zaštitom vlastitog ličnog prostora i povećanim cenjenjem vremena koje provodimo sami. Važno je pronaći ravnotežu između zaštite privatnosti i održavanja bliskosti sa drugima.
Samodisciplinovani
Strogi roditelji često cene disciplinu i strukturu, usađujući ove vrednosti u svoju djecu. Kao rezultat toga, ljudi koji su odrastali uz ovakvo vaspitanje, često imaju impresivan nivo samodiscipline.
Sve ove navike i modeli ponašanja nisu nužno loši, ali mogu biti štetni ako nas sprečavaju da budemo autentični, srećni i zadovoljni. Zato je važno da prepoznamo i promenimo one obrasce ponašanja koji nam ne koriste i da razvijemo zdravije načine komunikacije i interakcije sa sobom i drugima.
Takođe, važno je da ne krivimo roditelje za svoje probleme, već da razumemo da su oni radili najbolje što su znali i mogli u datim okolnostima. Važno je da sebi pružimo ljubav, podršku i oproštaj, kao i da se fokusiramo na lični rast i razvoj.
Komentari 0