Sigurno se trudite da osetite sve te leptiriće u stomaku i srca u očima, ali vam baš nešto i ne ide. Najdominantniji osećaj je preplavljenost – strahovima, osećanjem neadekvatnosti, manjkom samopouzdanja, krivicom, iziritiranošću. Možda vam je poljuljan i odnos sa partnerom (a u filmovima svi tako deluju srećno i „happily ever after“ odmah nakon porođaja, uključujući i bebu koja smireno spava i ne zaplače ni na tren).
Šta mami ne treba u prvim danima?
Kao da sve prethodno navedeno već ne predstavlja puno izazova, vi svakodnevno morate da se borite i sa pritiskom i pametovanjima ljudi oko vas. Pisano je puno tekstova o svim tim smešnim rečenicama koje vam serviraju, preko pouka i naredbi koje dobijate, kao i o savetima koji vam trebaju a koje nikako ne dobijate.
Međutim, svaka novopečena i zbunjena majka se neretko susreće i sa određenim rečenicama koje dobije onako usput od ljudi. To su neke rečenice (ili pitanja) koje vam ljudi bez razmišljanja upute – jel se to „tako mora“ ili jer ne znaju šta drugo da kažu. Rečenice koje su za njih ništa ili izrečene „radi reda“, a vama su u tom trenutku sve. Vama i vašem samopouzdanju.
1. Čuvena tri pitanja
Prvo te i stranac na ulici pita „Da li dojiš?“. Nedugo posle stiže i pitanje „Jel spava?“. Nisi se još ni oporavila od formulisanja odgovora na neko od prethodno dva, kad ono evo ga „Jel jede?“. Ne, ne želim da dam sopstveno mleko svom detetu. Ne, kome uopšte treba san. I konačno, ne dajem mu hranu. Što bih?
Svaka majka zna da su retke žene koje bi u prvim mesecima u cugu mogle da potvrdno odgovore na sva tri pitanja. Većina njih se muči bar sa jednim od prethodno navedenih. I kad kažem „muči“ to bukvalno i mislim. Uspostavljanje dojenja, spavanja ili redovne ishrane su radnje koje znaju da potraju i mesecima (da ne kažem godinama) i uz njih ide i isto tako dug proces prihvatanja neuspeha u tom oblastima, uz intezivan rad na tome da taj neuspeh majka ne poveže sa slikom sebe kao neuspelog roditelja. Potrebno je puno vremena da se majka saživi sa zaključkom „Hej, kod svakog deteta mora nešto da ne štima. To nema veze sa mnom kao roditeljem.“ i česta usputna pitanja o tim osetljivim temama nikako joj u tome ne pomažu.
2. „U moje vreme…“
Drugim rečima: „Sve što je novo, ne valja!“ Ili one rečenica tipa: „Vi mladi samo čitate i filozofirate. U naše vreme mi smo radili to i to i vidi vas – šta vam fali!?“ Dobro onda, ako se vekovima ništa nije promenilo u svetu oko nas, u kulturi i načinu življenja, hajde onda opet svi da se skinemo goli, da uzmemo sekire u ruke i da odemo da živimo u pećini. Kao što su naši preci Neandertalci živeli. Jer po takvim shvatanjima ne postoji potreba da se nauči bilo šta novo u roditeljstvu. Po njihovom mišljenju svet se očigledno ne menja i vrednosti ostaju iste, pa hajde onda svi samo da se opustimo i radimo sve isključivo kako nam stariji i iskusniji kažu.
Slažem se da stariji poseduju puno mudrosti od kojih možemo učiti, ali oni definitivno ne poseduju beskonačnu i konačnu istinu o roditeljstvu!
3. „Ja znam bolje…“
Nemojte se ovde zavarati – tu rečenicu nećete čuti direktno. Ne, ne. Ona je u stvari skrivena iza svih onih „Ne uzimaj bebu u ruke. Navići će se. Ostavi ga da plače.“ Ili „Ne, ne. Ti nemaš dovoljno mleka. Ne izgladnjuj bebu.“ Ili čuveno: „Beba plače=Gladna je!“ Naravno da je gladna. Hvala vam. Kada želi nešto drugo on neće plakati nego će mi samo reći, sa svih svojih nekoliko nedelja.
4. „Moje dete…“
Ovo su rečenice drugih majki. Kako one tek znaju da zagorčaju život, a prve bi trebale međusobno da se podržavaju. Znate one situacije kada zdušno pokušavate da se ispraznite iznoseći neki svoj problem (npr. „Mali mi se budi na svakih 1h. Baš mi je naporno. Neispavana sam.“) i kada svoje srce ogolite pred nekim, a onda vas sagovornica pljusne rečenicom poput: „Što moja beba dobro spava! Celu noć! Baš sam srećna“ Da, jesi. Možemo li sada opet da pričamo o mom problemu? Ili, možda ipak to više ne želim. Barem ne sa tobom.
5. „Kada će drugo dete?“
Pa ne znam još. Čekajte da proverim sa suprugom kada ćemo sledeći put voditi ljubav, pa ću vas obavestiti. Postoji li neka gora intruzija u vašu intimu od te? Naročito kada usledi ubrzo nakon porođaja, kada ste još uvek prepuni rana, i fizičkih, ali i psihičkih.
Šta mami treba u prvim danima?
Ceo prethodni deo teksta namerno je pisan ironičnim tonom kako bi svi vi koji ste stigli do ovih redova, a imate u blizini neku novopečenu majku, životnije i ubedljivije osetili težinu i raznolikost emocija sa kojima se ona u prvim nedeljama suočava. Ona je nesnađena i puna pitanja i strahova i trudite se da ih zajedno sa njom osvestite tako što ćete je pitati kako je, šta joj treba, kako možete da joj pomognete. Trudite se da se suzdržite od suvišnih komentara i pitanja, jer ona za nju imaju mnogo veću težinu od one koju možete i da naslutite.
A ako ste vi majke koje su se skoro porodile i stigle ste i do ovih poslednjih redova teksta, znajte jedno:
„NISTE SAME!“
Sve iste strahove i izazove imalo je još puno drugih majki, samo možda nisu smele o tome da pričaju ili nisu imale gde. Dobra vest je da se sada održava puno radionica i otvara se puno škola roditeljstva u kojima ćete moći da razmenite iskustva sa drugima mamama, ali i da nađete odgovore na mnoga vaša pitanja i nedoumice.
Druge slične tekstove možete čitati kod Aleksandre na CreACTIVE blogu.
Komentari 0