Šta treba da znate o korona virusu da biste zaštitili sebe, svoju decu i porodicu?

11 najčešćih pitanja o korona virusu

1. Šta je novi korona virus?

Novi korona virus (CoV) je novi soj Korona virusa, nazvan Koronavirusna bolest 2019 (COVID-19). „CO“ znači korona, „VI“ za virus i „D“ za bolest.

COVID-19 je novi virus povezan sa istom porodicom virusa kao što su teški akutni respiratorni sindrom (SARS) i neke vrste prehlada.

2. Kako se prenosi virus COVID-19?

Direktnim kontaktom sa respiratornim kapljicama zaražene osobe (nastaje kašljem i kijanjem) i dodirivanjem površina koje su kontaminirane virusom.

COVID-19 virus može preživeti na površini nekoliko sati, ali ga jednostavna dezinfekciona sredstva mogu ubiti.

Više informacija o korona virusu u Srbiji pronađite na sajtu COVID-19.

3. Koji su simptomi korona virusa?

Simptomi mogu biti povišena temperatura, kašalj i nedostatak daha. U težim slučajevima infekcija može izazvati upalu pluća ili otežano disanje. Ređe bolest može biti fatalna.

Ovi simptomi su slični gripu ili prehladi, koji su mnogo češći od COVID-19. Zato je testiranje neophodno da bi se utvrdilo da li neko zaista ima COVID-19.

Ključne mere prevencije su iste – učestalo pranje ruku i higijena disanja (prekrijte kašalj ili kijanje savijenim laktom ili maramicom, a zatim tu maramicu odbacite u zatvorenu kantu). Postoji i vakcina protiv gripa i zato je važno da pratite kalendar vakcinisanja za sebe i dete.

Simptomi mogu biti povišena temperatura, kašalj i nedostatak daha. U težim slučajevima infekcija može izazvati upalu pluća ili otežano disanje. Ređe bolest može biti fatalna.

Ukoliko imate navedene simptome, nije potrebno da idete u dom zdravlja ili bolnicu, već treba da se odmah obratite dežurnom epidemiologu na neki od telefona ispod.

Pozovite broj 064 8945 235 (broj koji je otvorilo Ministarstvo zdravlja), zatim Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović–Batut” na broj 011 2684 566 ili institute/zavode za javno zdravlje na teritoriji na kojoj boravite.

4. Kako da izbegnemo rizik od infekcije?

Ovo su 4 osnovne mere predostrožnosti koje možete preduzeti da biste izbegli infekciju:

5. Da li treba da nosim medicinsku masku?

Upotreba medicinske maske savetuje se ukoliko imate respiratorne simptome (kašalj, kijanje) prvenstveno da biste zaštitili druge. Ako nemate nikakve simptome, nema potrebe da nosite masku.

Ukoliko nosite masku, važno je da je pravilno koristite i skidate da bi vas efikasno zaštitila i kako biste izbegli povećan rizik od prenošenja virusa.

Upotreba maske sama po sebi nije dovoljna za zaustavljanje infekcija i mora se kombinovati sa čestim pranjem ruku, prekrivanjem kijanja i kašljanja, te izbegavanjem bliskog kontakta sa bilo kim ko ima simptome prehlade ili gripa.

6. Da li COVID-19 utiče na decu?

Ovo je novi virus i još uvek ne znamo dovoljno o ​​tome kako utiče na decu ili trudnice. Znamo da je moguće da su ljudi bilo kog uzrasta zaraženi virusom, ali do sada je bilo relativno malo prijavljenih slučajeva COVID-19 među decom.

Virus je smrtonosan u retkim slučajevima, za sada uglavnom kod starijih ljudi sa hroničnim bolestima.

7. Šta da radim ako moje dete ima simptome COVID-19?

Potražite lekarsku pomoć, ali imajte na umu da je sezona gripa na Severnoj hemisferi.

Simptomi COVID-19, poput kašlja ili groznice, mogu biti slični simptomima gripa ili prehlade koji su mnogo češći.

Nastavite da održavate redovnu higijenu ruku i disajnih puteva.

Kao i kod drugih respiratornih infekcija poput gripa, na samom početku potražite medicinsku pomoć ukoliko vi ili vaše dete imate neki od simptoma.

Izbegavajte odlazak na javna mesta (radno mesto, škole, javni prevoz) da sprečite širenje na druge.

8. Šta da radim ako član porodice pokaže simptome?

Ukoliko vi ili vaše dete imate temperaturu, kašljete ili otežano dišete, treba rano da potražite medicinsku pomoć.

Razmislite o tome da na vreme obavestite svog lekara ukoliko ste putovali u područje gde je prijavljen COVID-19 ili ako ste bili u bliskom kontaktu sa nekim ko je putovao u neko od ovih područja i ima respiratorne simptome.

9. Da li moje dete treba da ostane kod kuće?

Ukoliko vaše dete ima simptome, najpre potražite medicinsku pomoć i sledite uputstva lekara. Kao i kod drugih respiratornih infekcija poput gripa, vaše dete treba da se odmara kod kuće sve dok ima simptome i da izbegava odlazak na javna mesta da biste druge zaštitili od širenja.

Osim ukoliko nisu izdati saveti za javno zdravlje ili druga relevantna upozorenja ili zvanični saveti koji se odnose na pohađanje nastave, a vaše dete ne pokazuje simptome kao što su groznica ili kašalj, najbolje je da dete ide u školu.

Umesto da decu držite van škole, naučite ih kako da pravilno održavaju higijenu ruku i disanja u školi i na drugim mestima.

To uključuje redovno pranje ruku, prekrivanje kašlja ili kijanja savijenim laktom ili maramicom, koju nakon upotrebe treba baciti u zatvorenu kantu, ne dodirujući oči, usta ili nos.

10. Mogu li trudnice preneti korona virus na nerođenu decu?

U ovom trenutku nema dovoljno dokaza koji bi potvrdili da li se virus prenosi sa majke na bebu tokom trudnoće ili je to potencijalni uticaj koji može imati na bebu. Ovo se trenutno istražuje.

Trudnice bi trebalo da se pridržavaju odgovarajućih mera predostrožnosti kako bi se zaštitile od izloženosti virusu i rano potraže lekarsku pomoć ukoliko se pojave simptomi, poput povišene temperature, kašlja ili otežanog disanja.

11. Da li je sigurno da majka doji ukoliko je zaražena korona virusom?

Sve majke u pogođenim i rizičnim oblastima koje imaju simptome povišene temperature, kašlja ili otežanog disanja, treba rano da potraže lekarsku pomoć i slede uputstva lekara.

Uzimajući u obzir prednosti dojenja i beznačajnu ulogu majčinog mleka u prenošenju drugih respiratornih virusa, majka može nastaviti da doji, primenjujući sve neophodne mere predostrožnosti.

Za simptomatske majke koje su dovoljno dobre za dojenje, to znači obavezno nošenje maske u blizini deteta, tokom hranjenja, pranje ruku, pre i posle kontakta sa detetom (uključujući i hranjenje), i čišćenje / dezinfekciju kontaminiranih površina. Ovo bi sve trebalo primenjivati u svim slučajevima kada neko sa potvrđenim ili sumnjivim COVID-19 komunicira sa drugima, uključujući decu.

Ako je majka previše bolesna, trebalo bi je podstaći da ispušta mleko i daje ga detetu čistom šoljicom ili kašičicom, pri tome primenjujući mere zaštite od infekcije.

Šta UNICEF radi da pomogne?

Trenutni odgovor UNICEF-a usredsređen je na podršku Vladi Kine i šire, zemljama Istočne Azije i Tihog okeana jer je u njima do sada prijavljen najveći broj slučajeva.

Od kraja januara, UNICEF je dostavio 13 tona zaliha, uključujući zaštitna odela, maske, naočare i rukavice namenjene zdravstvenim radnicima.

Ovo je prva isporuka, a UNICEF će narednih dana i nedelja slati još zaliha.

„Ovaj korona virus širi se velikom brzinom i važno je staviti sve potrebne resurse u njegovo zaustavljanje“, rekla je izvršna direktorka UNICEF-a Henrietta Fore.

„Možda ne znamo dovoljno o ​​uticaju virusa na decu ili na koje sve načine može da se prenese, ali znamo da su pažljivo praćenje i prevencija ključni. Vreme nije na našoj strani„, izjavila je Fore.

UNICEF je u bliskom kontaktu sa kineskim vlastima, uključujući Ministarstvo trgovine i Nacionalnu zdravstvenu komisiju, Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO), druge agencije Ujedinjenih Nacija i ostale partnere u uspostavljanju planova za vanredne situacije, posebno u zemljama koje imaju slabiji zdravstveni sistem i ograničene kapacitete za rešavanje velikih epidemija bolesti.

UNICEF je 17. februara poslao apel za prikupljanjem 42,3 miliona američkih dolara kako bi uvećao podršku naporima za suzbijanje epidemije korona virusa.

Preliminarni fondovi podržaće rad UNICEF-a na smanjenju prenošenja virusa, što uključuje komunikacije u kriznim situacijama, sprečavanje širenje dezinformacija, tako da deca, trudnice i njihove porodice znaju kako da spreče njegovo širenje i gde mogu da potraže pomoć.