Izgubila sam ćerku pre godinu ipo, a i dalje smatram da je moj bol još nov i svež. Ali svaki put kada se sretnem sa prijateljima ili porodicom, iznenadi me njihova reakcija na moj bol. Zato sam sastavila spisak šest stvari koje želim da ljudi znaju o bolu nakon gubitka deteta:
Jedan: Tuga i ljubav su jedno te isto
Molim te, nemoj da misliš da nešto nije u redu sa mnom i da trebam da prebolim gubitak deteta ako posle toliko vremena još tugujem za njim. Ja duboko patim zbog gubitka deteta zato što ga volim neizmerno. Ljubav nikada ne umire, pa samim tim neće ni tuga.
Dva: Nikada neću preboleti.
Možda izgleda kao da sam se napokon vratila svom životu, možda čak planiram još dece ili sam započela novu karijeru, ali moje dete i trauma gubitka je uvek korak iza mene. Suze su se možda osušile i možda mogu da izgovorim ime svog deteta, a da pri tom ne zaplačem, ali znaj da se nikada, ali nikada neću pomiriti sa činjenicom da ga nema.
Tri: Tišina je zaglušujuća.
Znam da je sigurno veoma teško i zbunjujuće znati šta reći nekome ko je izgubio dete. Znam koliko ti je neprijatno i nepojmivo, ali molim te znaj da je lakše oprostiti pogrešno iskazana osećanja nego ćutanje. Moj svet je zauvek srušen i jedno prosto “Žao mi je” bi pomoglo.
Četiri: Moje dete je nezamenljivo.
Nije bitno kada se gubitak desio, da li je to bio rani pobačaj ili sam imala šansu da provedem nekoliko momenata sa njim prije nego što je umrlo. Bebe nisu zamjenljive i bilo koje ddete rođeno nakon gubitka nije zamena.
Pet: Uvek ću živeti u paralelnom univerzumu.
Bez obzira na to koliko je vremena prošlo, prilikom važnih praznika ili važnih događaja, moj um će se povući u drugi univerzum gde će moje dete biti živo. Ja ću izračunavati koliko bi godina trebao da ima i kako bi izgledao. Ceo ovaj univerzum je nešto što čuvam samo za sebe, pa ako me nađeš da sam se povukla tokom nekog bitnog dana, znaj da sam u sopstvenom univerzumu koji delim sa mojim detetom i svojom maštom. To je onako kako će nadalje stvari izgledati.
Šest: Ja sam se zauvek promenila.
Dan kada sam izgubila dete je dan kada sam izgubila veliki deo sebe. Neću se vratiti i biti ponovo nevina i bezbrižna kao što sam nekada bila. Trebaće vremena da se ponovo pronađem i vratim kući. Ali kada nađem način da se sastavim ponovo iz polomljenih delića, neću izgledati isto. Molim te da shvatiš to.
Prevela: Dragana Stanković Huffingtonpost/ Roditelji
Grlite ju u snovima!!zao mi je…jako… 🙁
Duboko saosecam sa bolom svake od vas, drage mame. Zao mi je sto je ijedna ikada morala tako nesto da dozivi 🙁
Ja sam izgubila cerku pre sedam godina. Umrla je na mojim rukama. Bol nikada nije bio jači. Cinimi se da sve više mislim o tome, da mi je da je još jednom zagrlim i osetim.
O tom bolu se ne moze ni pricati,ja sam izgubila cerku pre tri meseca,imala je samo deset godina.Nekad se pitam i kako sam živa od ovolikog bola
Ne dao Bog nikome to je uzasan osjećaj nazalost ja sam to dozivila prije 2 mjeseca, izgubila sam bebu u 6 mjesecu trudnoće. Niko to ne shvata svi misle da sam sad OK ali sa tom bebom je otisao i dio mene jos uvijek skupljam svoje ostatke ali lose mi ide. Recenica koju najvise mrzim je ona BIT ĆE JOS DJECE kao da se jedno djete moze zaboraviti dolaskom drugog, APSURDNO.
Ko nedoživi i nezna kako je roditelju koji izgubi to malo bice kome se toliko radovao… Nažalost, sustrela sam se s tim bolom dva puta,izgubila sam bebu u sestom i sedmom mesecu trudnoce, dva puta za redom… Kako je tek onim majkama koje rode to dete, koje ga vide, drze u narucju??? Nemogu ni da zamislim… Srecom, moj zivot je promenio smisao dolaskom najlepse bebe na svet, pa potom uskoro i druge… Bog sve nadoknadi, samo treba strpljenja i puno puno hrabrosti… Svim zenama/majkama koje su osetile tu vrstu bola zelim mnoooogoooo mnogooo srece u buducem majcinstvu, budite hrabre i sve ce doci na svoje, ako Bog da…