Znači li to da se ne možemo uzdati ni u obuću renomiranih proizvođača? Takva se obuća prodaje po vrtoglavim cenama!
Kvalitet obuće ne zavisi ni od cene, ni od proizvođača. Mogu reći da se nosi obuća koja je trendu. Ako patike platite deset hiljada dinara ne znači da ste kupili dobru obuću. Treba poznavati funkcionalne karakteristike obuće; kakve karakteristike treba imati zadnji, srednji i prednji deo obuće. Visoka cena nije garancija kvaliteta. Neretko je i ona moderna obuća koja košta i kao pola prosečne plate razlog oštećenja i povreda kod dece i sportista.
Znači li to da roditelji moraju biti na oprezu i kad biraju obuću poznatih dečjih proizvođača obuće?
Kod jednog poznatog brenda možete naći, na primer, dva odlična modela obuće i veći broj drugih koje bih ja istog trena zabranio jer značajno menjaju položaj i funkciju stopala! Prilikom kupovine dečje obuće roditelji moraju pažljivo birati jer već na policama u trgovini ima puno obuće koja je deformisana i potpuno neadekvatna za nošenje. S druge strane, danas se dečja obuća radi od vrlo nekvalitetnih materijala. Smatra se da obuća treba da traje svega nekoliko meseci i da će je dete ionako vrlo brzo zameniti te da nema potrebe raditi je od kvalitetnih materijala.
Uvek se pitam kako to da u tv-emisiji o zaštiti potrošača nikad nije u pitanje doveden kvalitet obuće koja može značajno narušiti dečji razvoj. Obuća, naime, značajno može doprineti nastanku problema sa stopalima. Posebno ukoliko je sve razvezano i šlampavo, kako se sada nosi. Istraživanja su pokazala da već kratkotrajno nošenje obuće (mesec ili dva) koja je uska ili kratka u prednjem delu u ranoj dečjoj dobi dovodi do početka procesa deformacije prstiju. Problem pritom često utiče i na kolena, kukove i kičmu. Na tržištu je treća, četvrta kategorija obuće
Kako bi trebalo da izgleda dobra dečja cipela, odnosno kako prepoznati lošu cipelu?
Cipela ili patika treba da bude komotna i čvrsta jer mora stabilno da drži stopalo i gležanj. Gledajući otpozadi ne sme biti okrenuta ni prema unutra ni prema van. Stopalo, odnosno peta, gledajući mora biti u centralnom položaju i dete u hodu ne sme okretati petu ili nogu ni prema unutra ni prema van, što je ređe. Preporuka je da zadnji deo obuće bude visok do ili preko gležnja. Srednji deo mora biti širok koliko i stopalo. Prednji deo trebalo bi da bude dovoljno širok i da ni u kojem delu ne dodiruje prste deteta. Đon je širok i kompaktan. I onda je to dobra obuća. Međutim, često su patike mekane i s vezivanjem na čičak. U početku taj čičak još i drži, ali s vremenom olabavi. Dete počne da skida patiku drugom nogom i tako ošteti zadnji deo koji je najvažniji deo cipele.
Komentari 0