Stanislav Peharec: Nikad roditelji nisu više brinuli o deci, a deca nikad nisu bila zapuštenija

Šta birati za decu, cipele ili patike?

Patike će biti kvalitetnije. Kad je reč o obući, dečaci su u povoljnijoj situaciji. Kod muške obuće manje je dominantan estetski moment. Upravo zbog estetike devojčice su u nepovoljnijem položaju.

Šta je s povišenjem, odnosno jastučićem unutar cipele? Među roditeljima se vode rasprave da li kupiti anatomsku obuću ili ne?

Ako podignemo komadić kože videćemo da je ispod običan sunđer. Prema tome, to povišenje predstavlja samo vizualni efekt. Unutrašnjost cipele može biti ravna, ali treba biti dovoljno uska da skupi i podupre sve te male kosti. Imati idealan položaj stopala u obući s anatomskim fiziološkim uloškom znači garantirovati zdrav razvoj stopala. No, na razvoj stopala utiču i osobine tkiva. Imamo decu koja prirodno imaju čvršća tkiva i onu koja imaju mekša tkiva. Dete koje je po prirodi pregibljivo i nižeg mišićnog tonusa ima značajno manje šanse razviti normalno stopalo.

Pedijatri kažu da do treće godine dete ne bi trebalo da nosi anatomske uloške za stopala. Vi ih u nekim slučajevima preporučujete. Zašto?

To je isto kao da pitate kada treba upotrebiti lek za temperaturu. Naravno da nije isto ima li dete temperaturu 37 ili 39°C. Tako je i kod stopala. Sve zavisi od deformacije i koliko ona iznosi. Na blago ili prirodno odstupanje nećemo reagovati. Ali ako je jasno da je došlo do teške deformacije i te kako ću reagovati.

Pratite razvoj dece dugi niz godina. Sve se više govori o opštem zaostajanju dece u telesnom razvoju. Deca su sve neaktivnija i motorički sve nespretnija. Kakva su vaša zapažanja?

Izrazito mala pažnja pridaje se razvoju dečjeg tijela, motorike, stopala. Potpuno je zapuštena i zanemarena telesna aktivnost dece, počevši od telesnog odgoja koji je izbačen iz vrtića pa gotovo i iz škola. Mi samo pričamo priču „U zdravom telu zdrav duh!” Ništa po tom pitanju nismo učinili, počevši od nedostatka telesne aktivnosti, od rane dobi do kraja detinjstva. A sport koji je postao samo sport za talentovanu decu minimalno brine o masovnosti. Preporuka je da moramo voditi računa o tome koliko se deca kreću, o razvoju njihovih motoričkih sposobnosti, o težini koja je uveliko povezana s deformacijama. Danas postoji samo fiktivna ideja da brinemo o deci. Sve više shvatamo potrebu, ali nemamo vremena, snage, volje, a često ni znanja ni kompetencije.