Ključni trenuci
Separacioni strah je normalna pojava kod deteta i roditelji treba da dete polako, u skladu sa njegovim uzrastom, navikavaju na samostalnost. Tipični problemi se pojavljuju u vidu straha od mraka, kada dete treba da spava u svom krevetu ili u sobi koja je odvojena od roditeljske. Kada se ugasi svetlo, dete veruje da se svet menja, a svaki šum u detetovoj glavi može izazvati strašne slike natprirodnih bića za koje dete veruje da postoje i da ga mogu odvesti od mame i tate. Iz tih razloga se mnoga deca plaše da spavaju sama, a ako i zaspu sama, noću kada se probude dolaze u krevet kod mame i tate, jer se tu osećaju sigurno.
Druga tipična situacija je polazak u vrtić, jer je uobičajeno je da deca u tom periodu plaču kada ih majke predaju vaspitačicama. To je zbog toga što dete na jednom simboličnom nivou tu situaciju doživljava kao napuštanje. Potrebno je neko vreme da ovo ponašanje prestane, i da dete počne da vrtić doživljava kao domaći teren na kojem se oseća sigurno.
Naglo razdvajanje od majke
Kada iz nekog razloga dođe do naglog odvajanja od majke, makar i privremenog, dete će reagovati separacijskim strahom. Tako na primer, u slučaju da se dete razboli, pa je potrebno da bude u bolnici, uobičajeno je da dete tako odreaguje. Iz tih razloga, savremeno lečenje malog deteta podrazumeva da je primljeno u bolnicu zajedno sa jednim od roditelja. Na žalost, mnoge dečje bolnice nisu dovoljno opremljene da bi u potpunosti sprovodile ovaj princip.
Na rađanje brata ili sestre dete takođe može reagovati strahom od napuštanja zbog toga što će mu prinova „ukrasti“ ljubav majke. Tako da je u dečjoj ljubomori osnova strah od separacije.
Komentari 0