Roditelji svoju decu od najmlađeg uzrasta uče da budu oprezni i razvijaju im strah od specifičnih opasnosti poput vatre, vode i prelaska ulice. U ovim slučajevima strah je koristan, jer pomaže da se deca sama zaštite od opasnih situacija i povreda. Međutim, deca mogu biti u strahu od raznih drugih stvari na koje ih roditelji nisu upozoravali niti su ih sa tim plašili.
Izvor straha se menja, kako dete sazreva. Na primer, strah od mraka ili čudovišta ispod kreveta može se tumačiti kao strah od provale ili nasilja. Zato pomozite detetu da se nosi sa strahom uzimajući njegova osećanja ozbiljno. Ohrabrite ga da vam ispriča sve o svojim strahovima. Takođe trebalo bi da detetu date priliku da se suoči sa svojim strahovima.
Neka deca su plašljivija od druge. Kod dece se strah najčešće javlja kada je reč o genetskoj osetljivosti ( neka deca su generalno osetljivija i emotivnija). Recimo ako se majka boji insekta, verovatno će se plašiti i dete. Takođe plašljivija su deca koja imaju roditelje koji su stalno u strahu i kada pokazuje preteranu zabrinut ( deca uče pravila ponašanja gledajući roditelje). Preneglašeno roditeljstvo i stresni događaji ( razvod braka, povreda ili boravak u bolnici) mogu da budu okidač za strah..
Kada beba napuni šest ili sedam meseci starosti tada formira jaku povezanost i vezanost sa roditeljima ili starateljima. Odvajanje od svojih „posebnih ljudi“, čak i za kratak vremenski period, može izazvati značajnu anksioznost koja se manifestuje kroz jako plakanje. Mnoge bebe u tom uzrastu vole ekskluzivno društvo svojih posebnih ljudi, toliko da razviju strah od nepoznatih. Međutim, kako beba raste od ova faza vremenom prolazi.
Prevazilaženje straha možete da uvežbate sa svojom bebom. Ako je vaša beba uznemirena kada odete iz sobe, a da nju niste uzeli u naručje, recite joj da napuštate prostoriju, ali i najavite svoj povratak. To će joj pomoći da stekne povrenje u vaše reči. Dozvolite bebi da upoznaje nove ljude dok vam sedi u krilu. Beba mora da upoznaje nove osobe, jer samo će tako strah nestati. Ako je vaša beba uznemirena, uzmite je u naručje. Ostavljajući bebu u sobi da plače učiniće samo da strahovi postanu još gori.
Deca uzrasta od dve do tri godine tek počinju da uče kako da se nose sa svojim jakim osećanjima, kao što je bes. Zajednički strah za decu ovog uzrasta je da imaju iracionalne strahove. Pojedina deca se plaše vožnje biciklom, jer se boje pada i povrede, a neka se plaše da sama uđu u kupatilo, jer misle da ih tamo čeka čudovište.
Podstaknite dete da razgovara o svojim strahovima. Ako se dete plaši da će pasti niz stepenice, opravdajte to, jer deca u ovom uzrastu još uvek nemaju pojam o veličini i prostoru. Nemojte silom dete da suočavate sa njegovim strahom, jer to može pogoršati stvar. Pomozite detetu da se navikne na novu situaciju. Prihvatite i vi da ćete morati da pomognete detetu da jedno vreme izbegava “strašan objekat”.
Kako dete sve više uči o svetu i ljudima, svojoj okolini, spisak stvari koiih se plaši raste. Neki strahovi su stvarni, a neki imaginarni. Uobičajeni strahovi uključuju strah od mraka, provale, rata, smrti, odvajanje ili razvod svojih roditelja. Imaginarni strahovi su od nadprirodnih bića poput duhova i čudovišta.
Neka vaše dete zna da uzmete njegove strahove vrlo ozbiljno. Dajte detetu istinite informacije o temama kao što su smrt ili rat i neka zna da ste spremni da odgovorite na sva pitanja. Podstaknite svoje dete da se suoči sa njihovim strahom, recimo psom. Na primer, možete početi sa slikama, onda pokušajte da ima kontakt sa štencima, pa sa malim rasama pasa i ako vidite da strah nestaje odvedite ga u park gde ljudi istrčavaju svoje ljubimce.
Dozvolite svom detetu da u drži stvar pod kontrolom. Na primer, ako se plaši uljeza, pustite ga da zatvori svoj prozor i ugasi svetlo, jer na taj način uči i o svojim odgovornostima.
Najčešći strah kod dece je strah od mraka. Deca predškolskog i ranog školskog uzrasta najčešće imaju tendenciju da se plaše nepoznatih stvari koje oni ne razumeju ili ne mogu da kontrolišu. Njihova aktivna mašta i njihova nesposobnost da još uvek razlikuju stvarnosti od fantazije, mogu da dovedu do situacije da se plaše čudovišta ispod kreveta. Ovaj strah bi zapravo trebalo i najpre iskoreniti, jer on može poremeti detetovu rutinu pred spavanje. Postoji mnogo načina da roditelji pomognu svom detetu da prevaziđe strah od mraka.
Kao i kod drugih strahova, važno je da priđete detetu da simpatijama i razumevanjem. Nemojte nipošto da ga ismevate ili odbacujete osećanja, jer će u pritivnom postati frustrirano i ljuto. Prvi korak u pomaganju prevazilaženja straha jeste da iracionalni strah prihvati kao svoja osećanja.
Evo nekih predloga:
– Zamolite dete da vam opiše strah i da vam kaže šta ga plaši.
– Pokažite detetu da razumete njegov strah.
– Uverite ih da su bezbedni i recite im da ne postoje čudovišta.
– Ne pokušavajte da uverite svoje dete da čudovišta nema tako što ćete proveriti ormar ili se zavući ispod kreveta.
– Ako se vaše dete plaši mraka zbog mogućih provalnika možete mu pokazati mere bezbednosti koje ste preuzeli poput zaključanih vrata.
– Recite detetu da vam predloži šta da uradite da bi se osećalo sigurnije.
– Saznajte da li je njegov strah od mraka dolazi zbog drugih briga. Na primer, neka deca se plaše mraka, jer misle da će im se roditelji razvesti ili da im roditelji umiru. Taj strah se samo povećava kada ostanu sami u mraku. – Razgovarajte iskreno sa detetom kako bi saznali šta ga zaista muči.
– Uspostavite rutinu pred spavanje – čitanje knjige je izuzetno dobro za opuštanje i uživanje. Stavite noćnu lampu u sobu deteta ili neka ostane upaljeno svetlo u hodniku koje će mu obasjavati sobu. Neka gleda samo crtane filmove za njihov uzrast, dok vesti, filmovi ili zastrašujuće knjige mogu lako da ga uplaše. Osvrnite se po dečjoj sobu noću u pokušajte da vidite iz njihove perspektive. Da li postoji slika ili igračka koja baca senku i izgleda jezivo. Redovno vežbanje pomaže da se smanji nivo stresa. Proverite da li vaše dete ima dosta fizičke aktivnosti tokom dana. Nemoj ismevati ili omalovažavati strah.
Ponekad se dete toliko plaši da to ometa njihov svakodnevni život i igru. U tom slučaju potražite stručnu pomoć. Deca mogu da nauče kako da upravljaju sopstvenim anksioznostima, a roditelji mogu da nauče strategije u pomoći prevazilaženja straha.
Izvor: Bebac.com
otprilike petogodišnjak,u susretu sa čovekom/na daljinu/koga nikad nije sreo,doživljava strah i daje se u bežanje uz vrištanje i prizivanje roditelja.Isto tako strah od čoveka kad je njegovoj blizini isto tako bez razložan strah.Ovo pišem da bih možda otkrio neku drugu stranu svoje ličnosti.molim za odgovor ako ima smisla pitanje.A ako ne Bože moj. Poštovanje
Za sada je dovoljno da Vi nežno, strpljivo i razložno razgovarate sa detetom…mislim da.će to vremenom da se sredi.
POSTOVANJE.IMAM CERKICU 2,5G.GDE GOD KRENEM IDE ZA MNOM ILI PISTI….STA JE U PITANJU
Jedna od uobičajenih pojava u ovom uzrastu!
Da se priča sa detetom, a kad Vi negde idete da joj se objasni da je to neophodno i da je uteši – primiri neko od bliskih ukućana. Samo strpljivo – proći će ovo.
Moj sin od cetiri godine zadnjih par dana ne odvaja se od mene. Drzi me za nogu dok stojim, cim sednem u krilu mi je. Do juce sam se igrao u sobi a sada cim se izgubim na minut place i vice. Kada legne u krevet pokriva se do glave noge skuplja a rukama pokriva usi. Kaze boji se zvukova od gore. Zivimo na drugom spratu u stanu i stalno razgovaramo kako iznad zive komsije i decak sa kojim se igra. Kako da resimo nas problem? Ponekad se zaigra i zaboravi na to pomisimo da se mazi da li vredi da mu nesto uskratimo ili ga uslovimo necim dok to ne prodje?hvala
Budite nežni i strpjlivi i razgovarajte sa detetom – ako za par nedelja NEMA boljitka, vreme je da se psiholog uključi u rešavanje problema.
Dobro vece molim za pomoc imam sina 9 godina zadnjih skoro 2 godina imamo bas ozbiljan problem u vezi ljegovoh straha obratili smo se doktoru i ovako stoji ljegov problem u popodnevnim casovima kad se uspava je sve ok nakon ljegovog budjenja stvara paniku strah koji verujte ne opisiv meni kao roditelju on se budi plakajuci i u nekom vremenu mi kaze tata tebe su tukli i sav si u krvlju nakon zadnjih godinu dana je vise uporan da kaze da salja zmije molim za savet ili makar preporuku za pomoc mom detetu jer sam se vec obratio doktorima. Puno unapred Hvala..molim za odgovor
Nije ovo za doktora već za psihologa – prvi korak treba da bude razgovor sa školskim psihologom.
Imam kćer od 8 godina.Od kada se rodila shvatili smo svi da je stidljiva i nepovjerljiva,mada osobe koje su joj se svidjele a ima ih sa njima je u odličnim odnosima ,baka je bila jedna od najdrazih ali umrla je prije dvije godine .Niismo joj krili sve smo joj objasnili mada smo smatrali ja i muz da be treba da ide na sahranu.Podnjela je to .Moram reći da je baka bila učiteljica“vrhunskog kova“sa 42 godine radnog staza i od kada se rodila kćer tvrdila je za nju da je iznad prosjeka po inteligeciji,emotivnom razvoju i uopste ipred većine djece svoga uzrasta.Govorim ovo jer ja i suprug nismo to uzimali kao nesto sa čim se treba hvaliti već smo uvidjeli da sa njom treba raditi i vjerujte mnogo puta nas je ostavljala bez daha nas i ostale koji je znaju sad i njenu učiteljicu.Dugačak uvod…izvinjavam se.Naime ima dva mjeseca kako se zali da je stomak boli vodili kod doktora ,vadili nalaze sve za deset.U međuvremenu zalila se na disanje da ne moze udahnuti do kraja te da se jako boji da će se ugušiti…večeras je došlo do eskalacije počela je neartikulisano da izdiše,plače ,stenje i to je izgledalo strašno pa se počela izvinjavati meni sto ne moze prestati pa sam i ja počela plakati(znam greška ogromna)ali vjerujte bilo je gore nego sam opisala.Sutra joj je rođendan zurka koju čeka i planira već mjesec dana.Pred spavanje mi je rekla kako je bolje da je odgodimo jer se ne osjeća dobro.Da li psiholog moze pomoći i kako znati koji psiholog ide u pravom smjeru kada su ovakve stvari u pitanju i koja terapija je prihvatljiva.Izvinite jos jednom na dugačkom pismu.
Nema dileme – sledeći korak je pregled psihologa!
SVE što ste opisali se uklapa u panične reakcije, ali je uzrok nemoguće definisati bez psihologa. Mislim da to ne treba odlagati jer čekanje NE pomaže.