Ljutica poručuje da roditelji moraju da regulišu vreme provedeno ispred ekrana i da posebno vode računa da dete mora da ima vremena za druge vanškolske aktivnosti, trening, sport, čitanje, domaće zadatke i druženje sa vršnjacima, ali i da naročito treba obratiti pažnju na zdrav način ishrane.
A da su roditelji sve više zabrinuti za vreme koje njihova deca provode ispred ekrana i da često traže savet kako ograničiti to vreme, potvrđuje i iskustvo tima roditeljske SOS linije udruženja Roditelji.
Oni za CIN-CG kažu da je, u nekim slučajevima, ta navika već dostigla nivo kada ozbiljno ugrožava uobičajeno životno funkcionisanje deteta ili mlade osobe, pa su primorani da roditeljima preporuče pomoć stručnjaka.
Postavljanje granica, tvrde, muči veliki broj roditelja, koji se obraćaju za savet kako da postupe u slučajevima kada dete provodi više vremena u korišćenju pametnih uređaja, nego u igri ili učenju, druženju i sportskim aktivnostima.
Iz stručnog tima roditeljske SOS linije su rekli da jedan adolescent u proseku svakodnevno provede oko dva sata aktivno koristeći telefon, računar ili odgovarajući na poruke na društvenim mrežama, te da vreme provedeno ispred ekrana utiče i na decu i na roditelje.
“Čak umerena, ali svakodnevna upotreba može prouzrokovati stanja razdraženosti, slabije kontrole impulsa, rasutu pažnju… Sve ovo za posledicu može imati teškoće u uspostavljanju discipline i određivanju granica u vremenu provedenom pred ekranima“, piše u odgovoru stručnog tima roditeljske SOS linije.
U Udruženju Roditelji smatraju da su deca sklona da se brzo prilagode ponašanju roditelja, odnosno odraslih, pa tako vrlo brzo mogu da se usmere na sopstvene pametne telefone, ako u okruženju ne vide alternative takvim navikama.
„Osim što je važno da roditelji postave granice ili neka pravila o vremenu provedenom ispred ekrana i da se toga dosledno pridržavaju, važno je da i oni sami sebi ograniče upotrebu pametnih uređaja i to vreme organizuju, na primer, za neke zajedničke porodične aktivnosti. Ekrani odvlače pažnju i smanjuju naš kontakt sa okruženjem. To može dovesti do problema u komunikaciji sa bliskim osobama i posledično do narušavanja odnosa“, kažu u Udruženju Roditelji.
Stručni tim ima i smernice za roditelje – predlažu im da ograniče upotrebu telefona, tablet računara, pronađu druge načine za zabavu, ne koriste uređaje kod kuće i tokom vremena provedenog uz decu, odrede tačno doba dana kada se uređaji koriste ili odrede vreme nakon kojeg njihova upotreba potpuno prestaje. Neophodno je, smatraju, da se roditelji dosledno pridržavaju smernica i da dozvole deci ili partneru da opomene onoga ko krši pravila.
Deci najčešće kradu profile
Izveštaj UNICEF-a, objavljen krajem prošle godine, pokazao je da se 45 odsto dece u Crnoj Gori, odnosno svako drugo, ne oseća bezbedno na internetu. Prema podacima iz Izvještaja, 38 odsto dece imalo je makar jedno neprijatno iskustvo tokom 2016, dok 27 odsto ne zna šta bi uradilo, ukoliko bi ga neko uznemiravao preko interneta.
U Udruženju Roditelji kažu da su iskustva različita. Postoje roditelji koji su protiv toga da njihova deca imaju profile na društvenim mrežama, ali ima i onih koji su i sami korisnici.
„Najčešći slučajevi zloupotrebe odnose se na takozvanu ‘krađu profila’, kada postoji povreda ličnih podataka, šifre i korisničkog imena. U tim situacijama obično se dešava da neko ko zloupotrebljava profil druge osobe, odnosno deteta, obavljuje neprimerene sadržaje u njeno ili njegovo ime. Takvi slučajevi iz prakse obično se rešavaju brisanjem profila i dodatnom edukacijom roditelja i deteta o boljoj zaštiti na internetu”, pojašnjavaju u Udruženju.
Kao dobar primer, navode da su mnoge škole podržale projekat Surfuj pametno.
Izvor: Centar za istraživačko novinarstvo Crne Gore / Roditelji
Komentari 0