Sve što treba da znate o dijabetesu tipa 1: Da li vaše dete više jede, a mršavi?

Dijabetes tipa 1 najčešće nije nasledan

Za razliku od dijabetesa tipa 2, kod koga postoji jasna porodična anamneza, samo pet odsto obolele dece ima dijabetes tipa 1 u porodici i to u prvom ili drugom stepenu srodstva.

Takođe, ako prvo dete oboli od tipa 1, verovatnoća da će drugo dete oboleti je svega od dva do tri odsto. Ili, ako majka ima dijabetes, njeno dete ima svega dva odsto šanse da ga dobije. Dok, od oca koji ima ovu bolest, ima šest odsto šanse da je nasledi. Interesantno je da se dijabetes melitus tip l javlja kod dece koja nisu gojazna,  često je praćen gubitkom težine uz kratko trajanje simptoma kao što su pojačana žeđ i često mokrenje.

– Dijabetes tip 1 nastaje zbog autoimunog oštećenja pankreasnih beta ćelija, često usled virusnih infekcije. Kod ovog dijabetesa nasledni faktor je manje izražen nego kod dijabetesa tip 2. Primarni poremećaj u tipu 1 je smanjeno lučenje ili potpuno odsustvo lučenja insulina uzrokovano uništenjema beta ćelija pankreasa. Za razliku od tipa 1, gde nema insulinske sekrecije, tip 2 karakteriše poremećena insulinska sekrecija, hiperinsulinizam i insulinska rezistencija – objašnjava prof. dr  Vesna Dimitrijević Srećković, internista endokrinolog Klinike za endokrinologiju, dijabetes i metaboličke poremećaje KCS.

Naša sagovornica kaže da je u porastu pojava dijabetesa kod dece, i da bi zbog toga trebalo obratiti pažnju na pojedine parametre u urinu i krvi, koji mogu da ukažu na postojanje ove bolesti, ali i na simptome.

– Prvi simptom ukažu na dijabetes tipa 1 kod dece su: žeđ, učestalo mokrenje, pojačan apetit, osećaj umora, gubitak telesne težine – naglašava doktorka.

Kako se leči

Kada se govori o dijabetesu tip 1, jedini pravi lek je insulin. Zato se ovaj tip šećerne bolesti i naziva insulin-zavisni dijabetes.

Kod nekih pacijenata primena dve doze insulina, pred doručak i večeru, može da dovede do postizanja dobre regulacije šećera u krvi, ali se najčešće primenjuju četiri doze, takozvana intenzivirana insulinska terapija.

– Ova terapija podrazumeva primenu brzodelujućih insulina pred obroke (doručak, ručak i večeru) i večernju dozu u 21 sat dugodelujućeg insulina. Pacijentima na insulinskoj terapiji savetuje se da rade profile glikemije najmanje jednom nedeljno (pred obroke, dva sata posle obroka u 24 sata i tri sata ujutru) na osnovu kojih se koriguje doza insulina. Na primer, ako su visoke vrednosti šećera ujutru treba povećati večernju dozu insulina ili ako se zapazi hipoglikemija (pad šećera  pred zoru, praćen hladnim preznojavanjem, lupanjem srca) treba smanjiti večernju dozu – savetuje doktorka.

Šta deca sa dijabetesom treba da jedu?

NE – Deci sa dijabetesom nemojte davati: groždje, smokve, šljive, banane, beli hleb i proizvode od belog brašna, svinjsko meso ograničiti, prženo, pohovano, krekere, perece, smoki.

DA – Mediteranska ishrana bogata složenim ugljenim hidratima iz voća, povrća, žitarica, maslinovim uljem i omega 3 kiselinama iz morskih riba, više porcija voća i povrća dnevno, hleb od celog zrna, integralni hleb, pirinač, pasulj, sočivo, špageti od durum testa, bareno jaje svako drugi dan, piletina, ćuretina, teletina, barena i dinstana jela, pečenje u rerni i na pari, ponekad roštilj, orasi, bademi, lešnici, do dve šake dnevno.

5 zakonitosti za roditelje:

* Informišite se o simptomima niskog i visokog nivoa glukoze u krvi – kako ih prepoznati i šta činiti u tim situacijama.

* Redovno merite nivo glukoze u krvi i čim dete dovoljno poraste, naučite ga da to radi samo.

* Naučite dete da samo sebi ubrizgava injekcije čim dovoljno odraste – obično je to kada napuni devet godina.

* Redovno odlazite kod lekara, posebno ako se dete razboli iz bilo kog razloga – verovatno je potrebno prilagoditi terapiju.

* Obavestite zaposlene u školi i drugove deteta o tome da vaše dete ima dijabetes i o simptomima niskog nivoa glukoze u krvi i šta treba da urade ako to primete.