Foto: Freepik
U martu je Nigerijka Odžoma Ekomun rodila prvu bebu u 31. nedelji trudnoće.
Njen sin, težak svega 700 grama, stavljen je u inkubator i kad je njegova težina dostigla jedan kilogram, njegovi lekari u Centru za negu majki i dece Amuvo Odogin u Lagosu povili su ga uz grudi njegove majke, tako da njihova gola koža bude pritisnuta jedna uz drugu.
Ovaj prosti, ali izuzetno efikasan pristup, poznat kao „kengurska nega“, dao je rezultate.
„On je veoma bezbedan tamo.
„Prija mi toplota između bebe i mene“, kaže dvadesetšestogodišnja majka Ekomun.
Bolje od inkubatora
Ovaj metod, koji su prvi put predložila dva pedijatra 1978. godine u porodilištu u bolnici San Huan de Dios u Bogoti, u Kolumbiji, sada je podržala Svetska zdravstvena organizacija (SZO), glavno zdravstveno telo Ujedinjenih nacija.
„Kengurska nega“ može pomoći u oblastima koje ili nemaju ili imaju nepouzdano napajanje električnom energijom za rad inkubatora.
Prethodne smernice pozivale su na korišćenje inkubatora.
SZO kaže da su nove smernice važne za oblasti koje ili nemaju ili imaju nepouzdano napajanje električnom energijom za rad inkubatora.
Nova istraživanja pokazuju da pokretanje takozvane „kengurske nege“ i momentalno podsticanje na dojenje, umesto tek što su se bebe stabilizovale, može da spasi i do 150.000 života godišnje.
Kako deluje „kengurska nega“?
SZO tvrdi da je prevremeno rođenje hitan problem javnog zdravlja.
Svake godine se prevremeno rodi, prema procenama, oko 15 miliona beba, što znači više od svake desete rođene bebe na čitavom svetu, a još veća brojka – više od 20 miliona beba – ima nedovoljnu težinu na rođenju.
Ovaj broj je u porastu, a prevremeno rođenje je sada glavni uzrok smrti kod dece mlađe od pet godina.
Prevremeno rođene bebe nedovoljne telesne težine mogu da se suoče sa širokim dijapazonom zdravstvenih problema po rođenju.
Bez naslaga telesnih masti, ona mogu da imaju problema sa regulisanjem vlastite temperature i da rapidno gube toplotu.
Inkubatori su služili za to da im pomognu da održe stabilnu temperaturu.
Najveći teret prevremenih porođaja – skoro četiri od pet beba – dešava se u zemljama sa niskim ili srednjim primanjima.
Ali pričvršćivanjem bebe u uspravnom položaju za grudi majke tako da im se gole kože dodiruju može da učini da one dele telesnu toplotu, da bi se ostvarila stabilna temperatura i drastično smanjio rizik od hipotermije u prvim danima života.
Ovaj jeftini tretman može masovno da se primenjuje i da smanji pritisak na zdravstvenim ustanovama.
Unicef je takođe ukazao na istraživanje koje ističe prednosti i po majku i po novorođenčad.
Ono je pokazalo da „kengurska nega“:
- umiruje i opušta i majku i bebu
- reguliše otkucaje srca i disanje bebe, pomažući joj da se bolje prilagodi životu van materice
- stimuliše varenje i interesovanje za hranjenje
- reguliše telesnu temperaturu
- omogućuje kolonizaciju bebine kože majčinim prijateljskim bakterijama, stoga pružajući neophodnu zaštitu od infekcija
stimuliše ispuštanje hormona koji podržavaju dojenje i majčinstvo.
Posvećenost
Kengurska nega, međutim, zahteva veliku posvećenost – bebama sa nedovoljnom telesnom težinom neophodan je konstantan kontakt kožom na kožu najmanje 18 sati dnevno.
Naučnici ukazuju da ovakav vid nege delotvorno deluje kako na majku tako i na novorođenče.
Za majku to znači svega nekoliko sati pauze.
Ali Antin Ehi, četrdesetogodišnja majka iz Lagosa čija je ćerka rođena prevremeno u aprilu, izuzetno je umela da ceni priliku da bude toliko blizu sopstvene maloj devojčici, koju je nazvala Ehi.
Uz pomoć osoblja iz Centra za negu majki i dece iz Lagosa, Antin Ehi je naučila da povije novorođenu ćerku uz vlastite grudi platnom kako se njeno stanje stabilizovalo.
„Nisam imala priliku da čujem za ovo sve dok se i sama nisam našla u ovoj situaciji i iskreno, bilo je to jedno sjajno iskustvo. Obično bismo mi navukli spavaćicu i uvukli bebu unutra, tik uz moje telo, tako da može da oseti moju toplotu. Bilo je čudno, ali i divno.
„Ona može da ostane tamo unutra po čitav dan – jednom kad je postavite na sopstvene grudi, samo ostane mirna tamo. Ne vrpolji se. Prosto je opuštena“, kaže ona.
Neke studije na malom uzorku pokazuju i da neke bebe pod kengurskom negom čak manje plaču i mirnije spavaju.
Iako je najveći deo naglaska „kengurske nege“ na majci, sve je veći korpus istraživanja koji pokazuje da i očevi mogu da učestvuju u kontaktu kožom na kožu sa vrlo sličnim rezultatima.
Zaštita i negovanje
Podaci pokazuju da se gotovo 80 odsto prevremeno rođenih beba rodi u zemljama sa niskim ili srednjim primanjima.
Za Odžomu Ekomun koja se porodila prvi put u životu, ova tehnika omogućila joj je da zaštiti i neguje sopstvenu bebu dok je ova najranjivija.
Čak i sada kada je prošla opasnost i dečak raste svaki dan, ona planira da ga i dalje nosi na grudima.
„Nastaviću to da radim sve dok moja beba ne prohoda“, kaže ona.
Komentari 0