Samokontrola, takođe, nije povezana sa inteligencijom i ovi pojedinci mogu imati kvalitete veoma važne za društvo. Ljudi koji slede svoje emotivne impulse mogu da postanu veliki pronalazači, umetnici ili preduzetnici (klasičan primer je Steve Jobs). Isto tako, odlaganje zadovoljstva, u nesigurnim vremenima, može biti pogrešan izbor.
Niska samokontrola se može promeniti
Nema pokazatelja da se niska samokontrola ne može promeniti. Istraživanje je pokazalo da samokontrola nije tako snažno povezana sa detinjim samosavlađivanjem koliko se verovalo i da su neki uspevali da nauče bolje da se kontrolišu kasnije, tokom sazrevanja. U svakom slučaju treba tražiti odgovore i rešenja kod onih koji su uspešniji u kontrolisanju svojih impulsa i emocija, poput besa, tuge,sreće i zadovoljstva.
Treba pomagati mladima da nauče da prave razliku između „vrućih“ i „hladnih“ signala, te da se nauče fokusirati na „hladne“smanjenjem svoje emotivne temperature u takvim prilikama . Otkriveno je da zamišljanje određenih slika ili oblika ima efekat „hlađenja“(kao na primer – da je slatkiš oblačić ili samo slika slatkiša, a ne stvarno jestiva poslastica). Možda bi se baš ovakve tehnike mogle primeniti u pokušaju da se ohlade „vrući“ signali i da pomogne onima koji u tome imaju najveći problem.
Ova istraživanja nisu završena tako da još uvek nemamo neke preporučene tehnike, ali ako primetite da su vaši đaci ili deca s vremena na vreme impulsivni ispričajte im o „marshmallow“ eksperimentu, neka malo razmisle – i to možda može da pomogne.
Komentari 0