Tatina priča za laku noć

Većina dece ne može da se uspava bez priče za laku noć – večernji ritual, tradicija u mnogim porodicama, obično izvode oba roditelja, u smenama.

Ovaj magični trenutak inspirisao je dr Elizabet Dursma sa Univerziteta u Valongonu, u Australiji, i ekipu naučnika sa Univerziteta Harvard da obave istraživanje o uticaju čitanja deci.

Rezultati njihove studije su pokazali da su priče koje priča tata izuzetno delotvorne.

Istraživači su ustanovili da su očevi mnogo ekspresivniji i skloni interpretaciji. Za razliku od majčinog, mahom dramatičnog čitanja, teatralno očevo čitanje više pospešuje dečju maštu. Ova stimulacija mozga utiče na razvoj govora kod dece, posebno kod mališana mlađih od dve godine.

Po mišljenju dr Dursma, koja je bila vođa istraživanja, čitanje može da pomogne detetu da razvije svoje psihomotorne sposobnosti tako što će, na primer, okretati stranice.

„Očevi bi trebalo da se više angažuju kako bi deci pomogli da razviju svoje sposobnosti. Mogli bi da im postavljaju zagonetke, da zajedno crtaju, pišu i prave kolaže“, navela je ona.

Autori studije ističu, takođe, da je čitanje priče za laku noć idealan trenutak za uspostavljanje bliskog odnosa između oca i sina.

Novosti