Testiranja za školu

Foto: Pixabay

Testiranja obavlja školski psiholog, a ona se sastoje iz različitih pitanja, zadataka, razgovora sa detetom i crtanja.

U zavisnosti od škole, primenjuje se nekoliko vrsta testova, ali svi za cilj imaju da pokažu stepen emocionalne, intelektualne i socijalne zrelosti.

Jako je važno da sva tri parametra zadovolje kriterijume, jer je to jedini siguran pokazatelj da je dete spremno da se suoči sa novim obavezama i okruženjem.

Najveća greška koju roditelji prave, tvrde stručnjaci, jeste što decu pre nego što krenu u školu teraju da uče slova, da nauče da pišu i čitaju.

To uopšte nije važno i to je ono čemu će ih podučavati učitelj i učiteljica. Mnogo je bitnije da dete naučite samostalnosti, odnosno da, između ostalog, ume samo da se obuče, presvuče, zaveže pertlu i vodi računa o svojim stvarima, knjigama, opremi za fizičko, prihvati pohvalu i kritiku nastavnika, ima izgrađen odnos prema drugoj deci, zna da prevaziđe konflikte i neprijatne stuacije, ume da sasluša i prihvati tuđe mišljenje ili ponašanje.

Mnogi roditelji pokušavaju da dođu do testova i da svoje dete pripreme za školsko „ispitivanje“. To je još jedna velika greška, tvrde psiholozi, jer ukoliko dete bude upoznato sa pitanjima i zadacima na testu, to neće dati realnu sliku o zrelosti, pa se može dogoditi da tokom školovanja bude pogrešno procenjivano i da školski stručnjaci ne mogu da mu pomognu ukoliko do eventualnih problema dođe.

Na ovakvoj vrsti provere ne može da se padne, poručuju psiholozi, niti je važno da dete testove prođe bez greške. Kroz razgovor, pitanja i zadatke, psiholog dobija sliku o tome šta detetu dobro ide, koji je tip (vizuelni, audio, audio-vizuelni…), na šta treba obratiti pažnju, odnosno koje veštine kod deteta treba intenzivnije razvijati. Postoje, na primer, deca koja znaju sva slova, tečno čitaju i pišu, ali nisu spremna da podnesu kritiku ili prekor učiteljice.

U slučaju kada dete ne pokaže dobre rezultate, odnosno kada testovi pokažu da određena oblast razvoja nije adekvatno završena, od školskog psihologa roditelji dobijaju instrukcije kako da se ponašaju i šta treba da promene u svom odnosu prema detetu.

To ne znači da dete neće poći u školu, već se roditeljima daju smernice na šta treba da obrate pažnju kako bi dete sa što manje problema prošlo kroz školovanje.

U slučaju kada je dete mlađe, odnosno kada je u pitanju raniji polazak u školu, deca rade dodatne testove koji se obavljaju u junu.

Ukoliko psiholog proceni da dete nije spremno, odnosno da njegov razvoj ne zadovoljava „školske“ kriterijume, roditeljima se daje preporuka da dete bude u vrtiću ili kod kuće još godinu dana.

Vrlo su veliki problem i sve češći roditeljski zahtevi da deca iz vrtića idu u isti razred, što je uglavnom neizvodljivo, jer su grupe iz vrtića velike i imaju po 15-20 dece.

O sastavljanju odeljenja odlučuje tim u čijem sastavu su direktor, psiholog, pedagog i učiteljica na osnovu procena koje su testovima dobili o deci. Trude se da naprave „šarenolika“ odeljenja, odnosno da u svakom od njih budu deca različitih karaktera, osobina i ličnosti.

Neki stručnjaci tvrde da nije dobro insistirati da deca iz vrtića budu u istom odeljenju jer tako prave „zatvorene grupice“ i teže se socijalizuju i prihvataju nepoznatu decu, dok ima i onih koji tvrde da poznata deca jedno drugom olakšavaju socijalizaciju i prilagođavanje na novo okruženje i okolnosti.

U svakom slučanju, testovi za školu su važan događaj u životu svakog deteta i izuzetno važna smernica roditeljima. Jedino što treba da uradite da biste dete „pripremili“ za testiranje je da mu objasnite kako će ono izgledati, da će tamo biti „teta ili čika koji će postavljati pitanja, na koje treba da odgovore“.

Objasnite im da je to važno i da će tako psholozi shvatiti koliko su deca pametna i dobra. Mališani ne bi smeli da imaju strah od testiranja, jer psiholog neće dobiti pravu sliku ili će je dobiti uz više vremena i napora. Zbog toga nikada buduće prvake nemojte da plašite sa testiranjem za školu, niti da ih grdite ako bude zamerki stručnjaka. Nije dobro da dete misli da nije spremno ili da su njegovi drugovi pametniji ili bolji.

Ukoliko imate predškolca koji u prvi razred želi ranije, ali testovi to ne sugerišu, nikada mu nemojte reći da „nije spreman“. Možete mu objasniti da je mlađi i da, na primer, „nema mesta, jer starija deca koja zbog uzrasta moraju da krenu u prvi razred imaju prioritet“.

Izvor: Novosti.rs