Tetka je nezamenjivi dar detinjstvu

Ona voli snažno kao mama i tata, nežno kao baka i deka, bezuslovno i najviše ali i sasvim drugačije. Tuži joj se po više tačaka „optužnice“ – da je kriva za konstantno maženje i paženje, prikrivanje dokaza dečje neodgovornosti, neiznošenje njihovih tajni u javnost, kupovanje poklona, ohrabrivanje „hoda po oblacima“, odobravanje „ludosti“… Pogodili ste, junak priče je – tetka.

Ona ne mora da povisi glas i „čita bukvice“ da bi je deca poslušala, a uvek je poslušaju. I ona njih sluša, pa joj je dozvoljeno da grli i ljubi više od ostalih članova porodice. Brižljivo čuva sve tajne, suze tera sa „podijuma“, na „scenu“ uvek vraća osmeh.

Vetar u leđa

Rame je za plakanje, vetar u leđa, sigurna kuća. Dolazi sa čokoladicama, idejama za „glupiranje“ i tolerancijom prema sladoledu usred zime. O njoj najbolje govore njena dela, deca koja imaju sreće da njihovi mama i tata imaju sestru, ali i stručnjaci. Psiholog Maja Janić kaže da je tetka dragoceni „začin“ u odrastanju i vaspitavanju mališana.

– Odnos sa tetkom poseban je od prvog trenutka – tvrdi psiholog. – Teško ga je uporediti sa bilo kojim drugim, iako su roditeljska i ljubav bake i deke neupitne. Tetka obično „poludi“ od radosti kada dobije tu „ulogu“, mada ni sama nije svesna šta ju je tog momenta snašlo. Jasno joj je samo da je to maleno biće njena krv i da je tu da se voli i mazi.

Zadatak tetke je da se igra sa klincima, peva im pesme, čita bajke, smeje se njihovim „forama“, aplaudira njihovim uspesima, izmišlja nove igre, krišom sa njima jede slatkiše, pušta ih da „lete“, pristaje da hoda po ivičnjaku, ponovo preskače konopac, šutira fudbalsku loptu, oblači odelo za maskenbal, vrišti od smeha dok je golicaju, ne ljuti se kada je probude ranom zorom, pretvara se da nešto ne zna… I ona sve to izvršava sa lakoćom. Retko ćete sresti tetku koja nema vremena za svoje sestriće/nećake, a još ređe onu koja je zaboravila njihov rođendan, propustila priredbu u vrtiću i školi, odbila da im ispuni bilo koju želju.

Ona je kao drugarica kojoj se ponekad zamera da „kvari“ decu, jer im toliko udovoljava da postaju razmažena. Ali sagovornica „Života plus“ kaže da je tetki sve dozvoljeno, jer ona nije roditelj i ne treba tako ni da se ponaša. Na mami i tati je da na onaj konvencionalan način, pa i kroz grdnju i kažnjavanje kada treba, vaspitavaju decu, a na tetki da to radi iskazujući ljubav, nežnost, strpljenje, podršku i toleranciju. Naša sagovornica smatra da je njoj dopušteno da se spusti na dečji nivo, jer mališani to neće zloupotrebiti.

– Naprotiv, još će se više otvoriti prema tetki, učvrstiće poverenje, nagradiće je otvaranjem neke tajne, zatražiće njeno mišljenje na novu temu… To je pogotovo važno u doba puberteta, jer se deca tada dodatno zatvaraju, nepoverljiva su prema odraslima, bune se protiv autoriteta. Ali kada su sa tetkom izgradili jedan lep, otvoren odnos, onda će je i u ovim godinama doživljavati kao prijatelja kojem mogu da kažu i one manje prijatne stvari. Tetki se poverava o ljubavi, lošim ocenama, izlascima, dilemama – objašnjava psiholog i dodaje da je tetka često arbitar u sukobima adolescenata i roditelja.

Posebna „prava“

Kažu da je biti tetka – najbolji „posao“ na svetu i zato što njena ljubav nikada nije usiljena, a uvek je primećena. Mališani je nagrađuju crtežima, čestitkama ispisanim još dok se ne znaju sva slova, pesmama i pismenim sastavima. Tinejdžeri zahvalnost pokazuju dopuštenjem da tetka, za razliku od ostalih odraslih, može da dođe na rođendan ili na društvenim mrežama objavi njihov zajednički „selfi“. Čak i u zrelim godinama, tetka neskriveno ostaje omiljeni član porodice.

O ovom odnosu možda najbolje govori citat pisca Duška Radovića: „Majke, rađajte deci sestre, jer one jednog dana postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu“.

POZITIVAN PRIMER TINEJDžERKAMA

To što devojčice danas sve više boluju od anoreksije i bulimije, izgladnjuju se da bi bile „lepe i zgodne“ kao devojke sa naslovnih strana i malih ekrana, mogle bi da promene – tetke. Tako bar tvrdi Stiv Bidalh, autor studije o poremećaju ishrane kod devojčica, depresiji i samopovređivanju.

– Mi odrasli ne poklanjamo dovoljno vremena i pažnje našim ćerkama, a trebalo bi – navodi autor. – Nikada tinejdžerke nisu kao sada pod konstantnim pritiskom da moraju da budu na dijeti, mršave, lepo obučene, da piju alkohol i budu izložene pornografiji. Da bi se zaustavila ta epidemija, trebalo bi da se uključe tetke, jer one mogu da budu pozitivan primer, pošto im devojčice poveravaju stvari koje ne bi svojim majkama.