Tortikolis

Prema vremenu ispoljavanja, tortikolis može da se podeli na urođeni (kongenitalni – ispoljava se odmah po rođenju deteta) i stečeni (javlja se kasnije, u toku života). Stečeni tortikolis može da nastane usled povreda, zapaljenja i tumora u predelu vrata i glave, okoštavanja vratnih pršljenova, zbog problema sa vidom, kao neželjena reakcija na neke lekove…

Urođeni tortikolis

U uzrastu novorođenčeta, najčešći je takozvani urođeni mišićni tortikolis, koji se javlja kod jedne od pedeset novorođenih beba. Nastaje kao posledica promena na jednom od mišića vrata – koji se zove Musculus (mišić) sternocleidomastoideus, a nalazi se sa bočne strane vrata (po jedan sa svake strane). Jednim krajem, pozadi, pripaja se iza uha, a drugim – napred, za spoj ključne i grudne kosti. Ovaj mišić nam služi da pokrećemo glavu levo-desno i gore-dole. On je dugačak, vretenast, relativno tanak u odnosu na svoju dužinu, zbog čega se lako istegne i povredi.
Povreda mišića može da nastane:
● pre rođenja
U periodu kada je bebi (fetusu) materica već «tesna», može da dođe do pritiska na pojedine delove tela (u zavisnosti od položaja): ako je u pitanju vrat, pritisak na sternokleidomastoidni mišić sprečava adekvatan dotok krvi do svih delova mišića, zbog čega se na mestu pritiska umnožava vezivno tkivo, koje je manje «rastegljivo» – pa «zateže», skraćuje mišić.
● u toku porođaja
Zbog istezanja mišića, koje je veće nego što mišić može da «podnese» (ili ako je pokret previše nagao) – dolazi do pucanja pojedinih mišićnih vlakana i krvarenja u mišić (nastaje hematom, odnosno modrica u mišiću). Na mestu povrede se umnožava vezivno tkivo. Sa zadatkom da zaleči povredu, mišić zadržava svoju funkciju, ali je zbog nerastegljivosti vezivnog tkiva nešto kraći.
Bez obzira na mehanizam nastanka, klinička slika je ista: ukoliko je zahvaćen desni sternokleidomastoidni mišić, vrat je nagnut na desnu stranu, a lice okrenuto u levu stranu. Kod oko 50 odsto novorođenčadi sa tortikolisom, može da se napipa i zadebljanje mišića. Stepen izraženosti može da bude različit: od vrlo blagih oblika – koji se obično i spontano povuku, do teških oblika – koji zahtevaju stručnu pomoć dečjeg fizijatra. Zbog nakrivljenosti vrata, obično je prisutna i asimetrija lica i glave.
Neretko se dešava da pojava tortikolisa bude primećena kod više članova jedne porodice, a neka novorođenčad mogu da uz tortikolis imaju i benigne deformitete stopala, kao i poremećaj razvoja kuka – što bi trebalo kontrolisati u prvim mesecima života.
Osim mišićnog tortikolisa, kod novorođenčeta se može sresti i tortikolis koji je posledica nekih retkih urođenih anomalija vratnih kičmenih pršljenova, kao i neurogeni tortikolis (posledica prisustva tumora mozga). Ako je nalaz pri pregledu netipičan, neophodan je pregled dečjeg neurologa i očnog lekara (neki poremećaji vida se mogu manifestovati tortikolisom).

Kako se leči tortikolis?
Ukoliko ne dođe do spontanog ispravljanja, treba što ranije (najbolje u prvom mesecu života) posetiti dečjeg fizijatra, koji će da odredi terapiju ili isplanira dalja ispitivanja, u slučaju da je to potrebno. Najčešća terapija su vežbe istezanja, koje su uspešne kod oko 90 odsto dece sa mišićnim tortikolisom – naročito ako je terapija započeta na vreme, i ako se redovno sprovodi.
U slučaju neuspeha ili kasnog otpočinjanja fizikalne terapije, tortikolis može da se leči i hirurški, najčešće u uzrastu od 12-18 meseci.
Značaj lečenja nije samo estetski, to je značajno i zbog uspostavljanja pravilne statike celog tela, kao i za pravilan razvoj pojedinih važnih funkcija – na primer, vida.

dr Ivana Veljić