Moj prvi brak je bio totalna katastrofa. Ima tu mnogo razloga kojima to mogu pripisati. Nezrelost, mladost, neiskustvo, zanesenost. A možda ipak najbolje opisuje ona misao (nisam sigurna ko ju je izrekao) koja glasi otprilike da žene ulaze u brak verujući da će se muškarac promeniti, dok muškarac stupa u brak verujući da se žena neće promeniti. Bilo kako bilo, ja iz tog braka imam divno dete. A verovatno nikada ne bih srela ni svog sadašnjeg muža.
Kada bih trebala da govorim o tome šta je najbolje što mi je doneo razvod, reći ću da je to moj novi brak. Naravno, doneo je samostalnost, jačinu, upornost. Ali sve je to sporedno.
Dok sam bila mlađa mislila sam da se zaljubljivanje dešava tako što vas udari Amorova strela i sve pršti. Sada mislim da se možda zaljubljivanje tako i dešava kada imate petnaest ali sve je to daleko od ljubavi. Kada sam počela da se zabavljam sa svojim sadašnjim suprugom nisam bila sigurna da to obećava . Mirna i normalna veza je meni bila nekako strana. Ali vreme je prolazilo a mi smo trajali. Naravno, sa decom iz prethodnih brakova to je mnogo drugačije nego kada ste mladi i kada se zabavljate. Nema solo putovanja, izlazaka i mnogo trenutaka koji su samo vaši. Ali imate tu neku porodičnu atmosferu od početka. Naravno, sve je to delikatno kada su deca u priči, predtinejdžersko doba i jako malo dete. Ipak, sve je ispalo savršeno.
Sećam se reći naše poznate kreatorke koja je rekla da je pre svog supruga mislila da je dobar brak onaj u kom nema svađe a da je tek sa svojim partnerom shvatila da se dobri parovi svađaju i tako izbacuju bes i ne ostaje ništa nedorečeno.
Svađamo se i mi vrlo često. Nije sklonio stvari, ja sam naporna i stalno tražim nešto, opet sam potrošila sve pare i takve stvari. Glasni smo, pogotovo ja. Moj muž je flegmatičan ali jedino se probudi kada se sa mnom svađa. Ali nikada naše svađe nisu bile nerešive. Baš juče smo imali jednu od tih svađa. Shvatim da ne radi česma na kadi. Zovem ga a on kaže da će zvati majstora i legne. A tuširanje? Mala beba ? A odmah majstora koji će zameniti bateriju i izvući par narandžastih novčanica. Svađali smo se dobrih pola sata dok nije došao moj tata i rešio problem a to me je koštalo jedne velike Milke sa lešnikom. Ipak, kada imamo zaista neki problem, sednemo i rešimo.. Ovo mi govori u prilog tome da je nama svađanje neka vrsta sporta i izduvnog ventila. Ja sam uvek govorila da bih se se razbolela ako bih nešto prećutala, tako da ne ćutim.
Ono što sam videla u svom suprugu je to da cenimo iste stvari. Da gledamo u istom smeru. Da na njega mogu da se oslonim. Da postoji ljubav bez ljubomore. Da ne postoji stvar koju treba da prećutim zarad mira u kući. Da mi je on najveći prijatelj. Da svaku glupost mogu da izgovorim jer to je on, i nema nepoželjnih rečenica za njegove uši.
Sa dvadeset sam mislila da je ljubav dovoljna. Sa trideset mislim da je neophodna ali ne i dovoljna. Poštovanje je neophodno uz ljubav jer jedno bez drugog nema nikakvog smisla. Drugačiji smo i nas dvoje. Verovatno tome u prilog govori i činjenica da je imam trideset a on je ušao u četrdesete. Ja sam i dalje puna energije i želje za avanturom a on je statičniji tip. Ne znam ga kada je on imao trideset, mada sumnjam da su stvari bile drugačije. Verujem da mu je i tada štap za pecanje bio omiljena sprava.
Zato, verujem da je dobar brak kada imate na čije rame da naslonite glavu. Ne morate na istom jastuku da sanjate isto ali bitno je da onaj drugi podržava vaše snove. Svađajte se ili razgovarajte mirno kada imate problem, putujte ili čitajte knjige, radite sve od ovoga. Ali budite jedno drugom i prijatelj, i ljubavnik, i ortak, i partner. Budite jedno drugom sve…
Komentari 0