DEČACIMA JE POTREBAN RED
U njihovoj knjizi „Raising a Son“, Don i Džini Elium navode priču o starom predvodniku izviđača koji dolazi i „sređuje“ beznadežno razularenu grupu izviđača u jednom gradu. To je grupa izviđača iz „pakla“: dečaci se stalno tuku i uništavaju dvoranu, ništa se ne uči i mnogi nežniji dečaci su napustili grupu. Vreme je za „generalno spremanje“. Tokom prve noći sa grupom, predvodnik izviđača postavi neka pravila, zatraži od nekoliko dečaka da se dovedu u red ili da napuste grupu, uvede čvrstu strukturu i veštine učenja na organizovani način. On uspešno preokrene grupu. Ona „procveta“ za nekoliko meseci.
Predvodnik izviđača je objasnio Eliumima da iz njegovog iskustva postoje tri stvari koje dečaci uvek moraju da znaju:
- Ko je glavni?
- Koja su pravila?
- Da li će ta pravila biti pošteno primenjivana?
KLJUČNA REČ JE STRUKTURA
Dečaci se osećaju nesigurno i izloženi opasnosti ukoliko situacija nije dovoljno struktuirana. Ukoliko niko ne rukovodi, oni počinju da se koškaju da bi uspostavili „poredak kljucanja“.
Njihova konstitucija kojom upravlja testosteron ih navodi da žele da uspostave hijerarhiju, ali oni ne mogu to uvek da učine jer su svi istog uzrasta. Ukoliko obezbedimo strukturu, oni mogu da se opuste. To nije toliki problem za devojčice.
Proveo sam neko vreme u siromašnom delu Kalkute, pre nekoliko godina, kako bih stekao saznanje o tamošnjim porodicama. Kalkuta je, na prvi pogled, delovala haotično i zastrašujuće. Međutim, zapravo su postojale vođe bandi i hijerajhija u komšilucima i to je, kako god bilo, obezbeđivalo ljudima strukturu u okviru koje će živeti svoje živote. Bili ste bezbedniji sa strukturom – čak i sa mafija-tip strukturom – nego bez ikakve. Pošto su bolji tip strukture obezbeđivali religiozni lideri ili vođe zajednica, koji su bili sposobni i od poverenja, u okviru njih je život postajao još bolji. Kad god vidite neobuzdanu bandu dečaka, znajte da je rukovođenje odraslih neuspešno. Dečaci stvaraju bande radi opstanka. To je njihov pokušaj da stvore osećaj pripadništva, reda i sigurnosti.
Dečaci se ponašaju grubo kako bi prikrili svoj strah. Ako je neko očito šef, oni se opuste. Ali, šef ne sme da bude nedosledan ili surov. Ukoliko je osoba koja je glavna siledžija, nivo stresa kod dečaka raste i ponovo zavladaju zakoni džungle.
Ukoliko je učitelj, predvodnik izviđača ili roditelj dobar i pravičan (pored toga što je strog), onda će dečaci odustati od svog „mačo“ ponašanja i nastaviće da uče. Čini se da je to urođena razlika među polovima.
Ukoliko su devojčice u grupi uznemirene, one su sklone tome da se zgrče i da se ućute, dok dečaci reaguju tako što trče naokolo i prave mnogo buke. Zbog toga se pogrešno smatralo da dečaci dominiraju prostorom u predškolskim ustanovama, itd. Ali, to je zapravo reakcija na uznemirenost. U školama koje vrlo uspešno uključuju dečake u zanimljive i konkretne aktivnosti (kao što su „Montesori“ škole, u kojima ima mnogo strukturalnih aktivnosti sa kockicama, oblicima, perlicama, itd.), ta razlika među polovima se ne ispoljava u dečjem ponašanju.
Ne prihvataju svi da hormoni utiču na ponašanje dečaka. Neki feministički biolozi su tvrdili da muškarci imaju testosteron zbog uslovljavanja – da je on posledica takvog odgoja.
Ima, zapravo, istine u tome. Jedna studija je pokazala da dečaci u zastrašujućim i nasilnim školskim okruženjima proizvode više testosterona. Kada je u istoj školi stvoreno okruženje koje je obezbeđivalo veću podršku (u kome nastavnici nisu zlostavljali ili pretili, u kome se problem maltretiranja rešavao uz pomoć posebnih programa), nivo testosterona kod dečaka je znatno opao. Tako da su i sredina i biologija igrale ulogu.
Ali, sredina samo utiče na hormon. Priroda – i unutrašnji kalendari dečaka – ga stvaraju. Uspeh sa dečacima podrazumeva prihvatanje njihove prirode i njeno usmeravanje u dobrim pravcima. Pokušaj pretvaranja dečaka u devojčice je osuđen na neuspeh.
Odlomak iz knjige “Kako odgajati sinove”
Stiv Bidalf
Izdavač: Mali vrt
Knjiga Kako odgajati sinove, čuvenog australijskog psihologa Stiva Bidalfa, jeste nazaobilazan priručnik za roditelje i vaspitače muške dece. Ona je svetski bestseler o psihologiji i odgajanju muške dece, a “Mali vrt” priprema njeno deveto izdanje na srpskom jeziku. Bidalf, priznati svetski stručnjak za mušku psihologiju, se u knjizi bavi najznačajnijim pitanjima u razvoju dečaka od rođenja do rane zrelosti i razmatra nežnost i čvrsto roditeljsko usmerenje kakvo je dečacima potrebno. Autor analizira tri stadijuma u razvoju dečaka i upućuje roditelje i pedagoge u to šta da preduzmu da oni proteknu glatko. Bidalf posebno osvetljava značajnu ulogu očeva u životu sinova i pomaže im da taj svoj zadatak ispune na najbolji mogući način. On nudi i savete od suštinskog značaja za samohrane majke. Knjiga Kako odgajati sinove dosta pažnje posvećuje vitalnoj ulozi majke u ranom razvoju dečaka; tome kako ona uči sinove o životu i ljubavi. Bidalf na vrlo osmišljen i pitak način čitaoca upućuje u to kako da usmerava “eksplozivnu” energiju dečaka u pozitivnim pravcima. Možemo slobodno reći da svako ko danas ima udela u odgajanju i vaspitavanju dečaka treba da pročita ovo delo koje pruža neprocenjive uvide u svet i potrebe muške dece i prirasta za srce.
Izvor: Detinjarije
Komentari 0