Foto: Maxpixel
To roditelje može dovesti do ivice strpljenja, ali stručnjaci predlažu pet taktika koje rade umesto vikanja.
Setite se da su mali
To se čini jednostavno, ali ponekad je teže nego što zvuči.
Sigurno prepoznajete određene vrsta plača, znate šta koji signalizira. Svakako je dobro da prepoznajte plač svog mališana, ali ne smete zaboraviti da je ona/on još uvek nezrela/
Čak i dok su mali, deca mogu mnogo toga – penjati se, slušati priče, crtati i igrati se i komunicirati sa spoljnim svetom. Ako postanu nervozni, setite se da su možda umorni ili ne znaju izraziti svoje emocije. Pustite ih da uče na sopstvenim postupcima.
Brojite
Verovatno ste čuli savet kako roditelji broje deci do deset i u tom vremenu daju deci mogućnost da se smire. To možda i uspeva, ali postoji još jedan trik koji dobro funkcioniše.
Pružite im priliku da izmene svoje ponašanje.
Na primer, ako vaše dete radi nešto što je suprotno pravilima i neće prestati nakon ponovljenih upozorenja, možete početi brojati. Mogli biste reći nešto poput: „Brojaću do tri, a ako se ne prestaneš da se penješi po nameštaju, nema više igre.“
Iako jednostavna, ova je strategija efikasna jer deluje na nivou zrelosti mozga vašeg deteta.
To im daje vremena da obrade situaciju. Ponekad zaboravljamo da je deci potrebno više vremena da bi obradili informacije.
Kontrola osećanja
Zvuči lakše nego što objektivno jeste. Intelektualno znamo da deca upijaju svaku reč i radnju koju vide od nas.
Istraživanje je pokazalo da deca, čiji roditelji preterano reaguju na izlive besa, imaju tendenciju porasta negativnog ponašanja s vremenom.
Drugim rečima, roditelji koji nisu preterano reagovali, već su umesto toga kontrolisali osećanja, pomogli su deci da nauče tu veštinu.
Važno je napomenuti da je ovo istraživanje provedeno među malom decom u uzrastu od 18 do 27 meseci, kada su tantrumi vrlo česti.
Ono što nam govori jeste da, iako su deca u ovom uzrastu sklonija temper tantrumima, uz vaše vođenje i emocionalno modeliranje, takvo ponašanje će brzo nestati.
Shvatite zašto vikanje ne deluje
Razmislite o tome kako se osećate kada druga odrasla osoba vikne na vas? Tužno? Uplašeno? Ljuto? Sada te emocije prebacite u telo deteta. Nije sjajno iskustvo, zar ne?
Studije pokazuju da ljudi bolje pamte reči izgovorene neutralnim tonom od onih koje su izgovorene tužnim tonom.
Verovatno znate da je vikanje kontraproduktivno. Psiholozi su pokazali da se pojedinci, uključujući decu, puno teže sećaju stvari kada im je mozak preplavljen stresnim emocijama poput teskobe ili straha.
Zato kad viknete neko naređenje detetu, malo je verovatno da će je izvršiti. Samo saznanje da vikanje nije delotvorno moglo bi biti dovoljno za uzmete pauzu pre nego što izvršite verbalnu paljbu.
Odvojite vreme da se ponovo povežete
Baš kao i odrasli, deca se ponekad loše ponašaju kad se osećaju udaljenima ili nepovezanim s onima koji ih vole.
Kada se posvađate s partnerom, osećate li se spremno i sposobno dati sve od sebe na svom poslu? Verovatno ne, ista stvar je i kod dece.
Vikanje ne pomaže u osećanju povezanosti, ali kvalitetno vreme pomaže. Jednom kada napetost prođe, korisno je provesti neko vreme s detetom kako biste popravili vezu.
Za razliku od odraslih, deca možda nemaju verbalnu ili emocionalnu zrelost da kažu kako im treba vreme sa vama. Igra je stvarno najbolji oblik ponovnog povezivanja s decom.
Uz malo pažnje i strategije, vikanje ne mora biti deo vašeg roditeljskog repertoara.
Komentari 0