Foto: Pixabay
Izbor škole ili fakulteta, a time budućeg životnog poziva, jeste siguran izvor stresa za mlade. Mnogi od njih nemaju dovoljno samopouzdanja, nisu osvestili svoje potencijale ili emocionalne probleme, nedostaje im kapacitet za samostalno donošenje odluke, nemaju podršku okoline ili nisu razvili životne i socijalne veštine, što može ozbiljno da ih zakoči. I zato neretko donose pogrešne odluke, nesrećni su zbog svojih izbora ili njihovi talenti nikada ne uspeju da se usavrše i primete. Da bi se to sprečilo, tim pedagoga, psihologa, andragoga, psihoterapeuta i karijernih savetnika, u okviru projekta „Sa problemima na ti“, već izvesno vreme pruža mladima besplatnu karijernu i psihološku podršku. Master kliničke psihologije Zorica Mihailović, psihoterapeut Marijana Radulović, pedagog Donka Pavić i psiholog Irena Brkić otkrivaju nam na koji način oni pomažu školarcima da se izbore za sebe i time rade ono što vole, u čemu su dobri.
* Na koji način je moguće osnažiti, motivisati i podržati mlade u izboru škola i zanimanja, kako bi napravili najbolji mogući izbor?
– Mladi često ovu odluku doživljavaju kao najvažniju životnu, što im predstavlja ogroman izvor stresa. Neki je odlažu do poslednjeg trenutka i na kraju je donose na osnovu nedovoljno informacija, pod uticajem roditelja, prijatelja ili blizine škole/fakulteta. Zato ih mi motivišemo da pre donošenja odluke krenu od sebe, sopstvenih interesovanja, vrednosti, sposobnosti, znanja, veština i iskustava. Dalju podršku im dajemo kroz adekvatno informisanje o tome koje sve škole/fakulteti/zanimanja postoje u njihovom okruženju, kao i šta sve od informacija treba da traže. Akcenat je uvek na tome da ih motivišemo da sami tragaju za informacijama, a upućujemo ih na relevantne izvore. Naš cilj je da ih osnažimo na njihovom karijernom putu, da steknu širu sliku karijere, donose autentične izbore, postavljaju realistične ciljeve i planiraju svoje karijerne puteve. Kroz ovaj proces mladi, takođe, postaju svesni toga koje kompetencije već imaju, a koje treba da razvijaju u budućnosti, kako bi bili dobri u poslu kojim žele da se bave.
* Koliko nedovoljna informisanost o zanimanjima, neosvešćenost sopstvenih kapaciteta ili želja, manjak samopouzdanja i neodlučnost mogu da budu ozbiljna prepreka? Koja je tu vaša uloga, da bi se ti faktori rizika isključili?
– Sve su to faktori rizika i prepreke za donošenje samostalne karijerne odluke. Naša uloga je upravo u tome da te faktore smanjimo i učinimo ovaj proces manje stresnim za mlade. Obično misle da ćemo im mi reći šta je za njih, koja škola ili budući posao. A upravo suprotno, naš cilj je njihovo lično i profesionalno osnaživanje za donošenje autentičnih i informisanih odluka. Posebno radimo na razvoju samopouzdanja, kako kroz radionice karijerne podrške, tako i kroz psihoedukativne koje imaju različite teme.
* Šta oni mogu da nauče na grupnim, a šta na individualnim karijernim savetovanjima?
– I kroz individualni i kroz grupni rad mladi prolaze kroz proces samospoznaje (upoznavanje sebe, svojih interesovanja, sposobnosti, vrednosti), infomisanje o karijernim mogućnostima i rade na svojim karijernim planovima – uče kako da postavljaju ciljeve i utvrđuju koji su koraci ka tom cilju. U okviru individualnog karijernog savetovanja, mladi mogu da odrade i standardizovane psihološke testove. Prednost individualnog savetovanja je to što savetnik može da se više posveti pojedincu i nekim mladima je lakše da se otvore u razgovoru jedan na jedan, dok je prednost grupnog rada razmena među mladima. Izuzetno im je značajno kada osete da dele iste probleme, ali i interesovanja. U grupnom radu razmenjuju informacije i motivišu jedni druge. Svi mladi od 14 do 19 godina u Beogradu mogu besplatno da zakažu individualno karijerno savetovanje, dok radionice karijerne podrške organizujemo u saradnji sa osnovnim i srednjim školama.
* Kada i kako znate da ste uspeli da pomognete mladima?
– Ono što nam govori da smo na pravom putu jesu povratne informacije koje dobijamo od mladih sa radionica i individualnih savetovanja, u okviru pismenih evaluacija koje su anonimne, kao i u direktnom razgovoru sa njima. Neke od dobiti koje oni navode su: bolji uvid u sebe, bolja informisanost, planiranje sopstvene karijere, motivacija za dalji rad na sebi, nova iskustva, pomoć pri donošenju odluke. Takođe, dragocene su nam i povratne informacije od saradnika iz škola, koji nam šalju poruku da smo im bitna podrška u ovoj oblasti rada sa mladima.
ŠTO PRE POČETI SAVETOVANjE
* Kada je pravi trenutak da se počne karijerno savetovanje?
– Što se tiče ove podrške, uglavnom radimo sa osmacima, trećom godinom i maturantima srednje škole. Kako se bliži upis, mladi postaju fokusirani na bodove i prijemne ispite i nemaju vremena za razmatranje različitih opcija. Zato je bolje što ranije da se počne planiranje karijere.
RAD NA SAMOPOUZDANjU
* Na koji način još pomažete mladima na polju karijere?
– Pored rada na samopouzdanju i rada na boljem upoznavanju sebe, nudimo i adekvatno informisanje. Neke škole zapostavljaju profesionalnu orijentaciju učenika, dok druge intenzivno rade na karijernom informisanju kroz otvorena vrata, posete drugim školama, sajmovima obrazovanja, posete Nacionalnoj službi za zapošljavanje… To je odlično, međutim, nekim učenicima je i to nedovoljno. Njima izuzetno znači karijerna podrška koju pružamo kroz individualno savetovanje i grupni radioničarski rad.
Komentari 0