Pa ipak, iznova i iznova, neumorno ga postavljaju komšije, prijatelji, rođaci, roditelji…
Ono što osobe koje postavljaju ovo pitanje često zanemaruju je unutrašnja borba koja se vodi u svakom mladom čoveku. Tu su razne dileme koja zvuče otprilike ovako: „Da li sam spreman da brinem o jednom malom i bespomoćnom biću? Hoću li biti dovoljno dobar roditelj? Hoću li ja to moći? Kako će se promeniti moj život?“ Ove misli su i mene posećivale bez izuzetka. Nije puno pomoglo ni to što sam temeljno izučavao sve apekte dečijeg razvoja i dinamiku porodičnih odnosa tokom pet godina studija psihologije. Misli su istrajavale sve do trenutka kada se rodio moj sin Ilija.
A tada se dogodilo čudo.
Nađete se licem u lice sa divnim bićem koje liči na vas, a koje opet niste vi. Ceo novi svet vidite u njegovim očima. U tom trenutku sam shvatio da će deo mene nastaviti životno putovanje kada mene više ne bude bilo i da je kraj tog procesa u večnosti. Sve je dobilo dublji smisao, a moj život je dobio novu dimenziju koja se zove Ilija.
Dobio sam snagu da zakoračim dalje bez onih dilema. Samo jedan njegov pogled ruši sve barijere i strahove, a da ne pričamo o osmehu! Dete je biće potencijala, rasta i razvoja. Moja roditeljska uloga je postala da ga zajedno sa suprugom podržavam i usmeravam kroz njegovo odrastanje. Lepota je u tome što ne postoji jedan pravi recept za roditeljstvo. Postoji mnogo pravih recepata, a ljubav je jedini začin koji se provlači kroz sve njih.
Ne postoje dva ista deteta, ni dve iste porodice, tako da svaka porodica može da nađe sebi svojstven pristup koji će odgovarati i Vama i Vašem detetu. Ovo je ujedno jedan od ključnih postulata od kojih program “Podrška, ne perfekcija” polazi.
Iskustvo facilitatora na programu „Podrška, ne perfekcija“ mi je pomoglo da sagledam veliki broj ideja za korake koje mogu da primenim sa mojim Ilijom i da sagledam kuda oni vode pre njihove primene. Velika je čast čuti iskustva roditelja iz grupa koje sam do sada vodio. Uloga facilitatora je i mene osnažila da budem tata koji će uvek pružati podršku i tražiti podršku kada mu je potrebna, ponekad praviti greške, učiti iz njih i ispravljati ih u koraku.
Ono što je usledilo nakon Ilijinog dolaska mogu predstaviti jednom metaforom. Roditeljstvo je poput plesa. Dobili ste novog partnera ili partnerku kojeg ne poznajete. Da stvar bude još bolja, treba da plešete ples koji ni jedno od vas ne poznaje. U početku će stvari ići polako i pomalo nesigurno. Potrebno je vreme da osmislite korake i da se uskladite u njima, da postanete potpuno opušteni i sigurni u ovoj zajedničkoj igri. Kada se to desi, ples će se stopiti sa muzikom, vaš odnos će biti jači nego ikad, a uživanju neće biti kraja.
Cilj besplatnog programa za roditelje i staratelje „Podrška, ne perfekcija“ je da ih osnaži da prepoznaju potrebe i osećanja deteta i da ih nauči da ne postoje gotova rešenja i savršen roditelj, već roditelji/staratelji koji vole i razumeju dete. Upravo je završen šesti ciklus projekta, a za dve i po godine njegovog postojanja program je edukovao više od 1200 roditelja i staratelja, što je indirektno imalo uticaj i na preko 2500 dece. Program “Podrška, ne perfekcija” se sprovodi u saradnji sa Generali Osiguranje Srbija i The Humany Safety Net.
Komentari 0