Valdorf pedagogija „izvlači“ najbolje iz deteta

Foto: Pixabay

Šta je zapravo Valdorf pedagogija za „Super ženu“ objašnjava Sanvila Domić, direktorka Centra za obrazovanje „Zvončica“

Šta je to valdorfska pedagodija, kakav je to metod vaspitanja i obrazovanja? Kako je nastao?

– Valdorf pedagogija je jedna od najraširenijih alternativnih obrazovnih metoda koje se primenjuju u radu sa decom širom sveta, a humani pristup celovitom biću deteta, zasnivanje plana i programa na razvojnim potrebama dece određenog uzrasta, razvijanje duševnih snaga deteta kroz umetnički pristup sadržajima i razvijanje osećaja zajedništva čine da ovaj obrazovni model postaje sve privlačniji roditeljima i nastavnicima i na našim prostorima. U našem okruženju postoje Valdorf škole i vrtići u Hrvatskoj, Bosni, Rumuniji, Mađarskoj, Makedoniji, a  od  2013. krenuo je  sa radom prvi Valdorf vrtić u Beogradu.

Valdorf pedagogija je rođena sa školom, koju je osnovao Rudolf Štajner 1919. u fabrici cigareta „Waldorf-Astorija“ (odakle potiče naziv Valdorf) u Štutgartu u Nemačkoj, na zahtev Emila Molta, šefa fabrike. Škola je osnovana za decu zaposlenih u fabrici, a Štajnerova pedagogija je vrlo brzo krenula da se širi, kao pedagogija koja gaji i uči celovito biće, poštuje i podržava fizički, mentalni, emotivni i duhovni razvoj čoveka, objašnjava Sanvila Domić.

Šta je ono što razlikuje klasičnu pedagogiju (pedagogiju sa kojom se surećemo u našem obrazovnom sistemu) od valdorfske pedagogije?

– U Valdorf pedagogiji se gaji individualnost deteta. Ovo se postiže tako što se radi u malim grupama, svako dete se posmatra i prati se njegov razvoj u saradnji između roditelja i vaspitača, metodika rada se prilagođava pojedincu i grupi, što ne znaci da struktura ne postoji. Postoji uređen ritam rada, koji detetu pruža sigurnost, ali u okviru ritma, plan i program se uobličava na osnovu potreba deteta. Takođe, dete ima priliku da se isproba u raznovrsnim umetničkim i radnim aktivnostima (vezenje, pletenje, crtanje, slikanje, vajanje, obrada drveta, gajenje biljaka, kućni poslovi, sviranju instrumenta – frule za predškolski uzrast, filcanje…), tako da može da otkrije šta ga zanima, u čemu je dobro, a takođe da se osposobi za raznovrsne poslove.

Dečje aktivnosti su osmišljene tako da angažuje dete na svim nivoima – fizičkom, mentalnom, emotivnom, duhovnom, slično angažovanju svih vrsta inteligencija po dr Hauardu Gardneru.

Električni uređaji se ne koriste u Valdorf vrtiću, već vaspitači deci pričaju priče, umesto da im puštaju crtane, sviraju i pevaju, umesto da puštaju radio, tako deca koriste svoju maštu, stvaraju svoje slike slušajući i zamišljajući, što gledajući televiziju ne mogu. Ovo je jako bitno za kasnije rešavanje logičkih i matematičkih zadataka. Takođe je bitan dobar uzor, a deca koja vide da odrasli lepo pričaju, glume, pevaju i sviraju, saznaju da i oni sve to mogu. Ideja je da se što više aktiviraju ljudske sposobnosti i da se intenziviraju međuljudski odnosi, tako da deca kroz interaktivne aktivnosti primaju toplotu i brigu odraslih, što, ponavljam, gledajući televiizju ne mogu.

Deca su svakodnevno napolju i u kontaktu sa prirodom, bez obzira na vremenske uslove (leti u hladu, po kiši kabanice i čizmice, zimi šalovi, rukavice i kape). Vrtići su uglavnom blizu šume, parka ili imaju svoje veliko dvorište.

Valdorf igračke i umetnički materijali su od prirodnih materijala (drvo, vuna, vosak…).

Enterijer je brižno uređen, tako da se deca osećaju sigurno, domaćinski, kao kod svoje kuće. Održavaju se porodične vrednosti, tako da su roditelji uključeni u aktivnosti vrtića, a saradnja dece, dečje porodice i vaspitaća je osnova funkcionisanja vrtića.

O ishrani se jako vodi računa – da namirnice budu zdrave i po mogućstvu organske.

Gde ste vi izučavali ovu metodu obrazovanja dece, kako ste se vi lično opredelili da sprovodite ovu metodu u praksi?

– Ja završavam studije Valdorf pedagogije u Zagrebu. Pre dve godine, nakon šest godina rada sa decom sam poželela da uvedem novine u rad, tako sam došla do Valdorf pedagogije, ali želju da radim u Valdorf vrtiću sam dobila nakon boravka u Valdorf vrtićima u Hrvatskoj i Sloveniji, gde sam se oduševila atmosferom i zadovoljstvom dece, vaspitača i roditelja u tim ustanovama. Poželela sam da deca i roditelji imaju priliku kod nas da odrastaju zdravije, drugačije. A onda se oformio tim sjajnih žena, u kom je Žana Borisavljević, osnivačica Obrazovanja plus, Ranka Marinković – vaspitačica sa 35 godina radnog iskustva, Olivera Petrović – valdorf vaspitačica i Dragana Milić – vaspitačica u bolnici i zajedno smo krenule u akciju otvaranje vrtića, kaže Sanvila Domić.

Koliko naša deca prihvataju ovu vrstu pedagogije i koliko napreduju, a kako je prihvataju roditelji?

– Ja sam u svom radu sa decom predškolskog uzrasta primenjivala elemente valdorf pedagogije (uvođenje ritma u aktivnosti, prelazne aktivnosti, gestovne i prstovne igre, pevanje itd.) i deca su odlično reagovala. Svi ti elementi su brižni i nežni za decu i njima to jako prija. Vrlo brzo su se prebacili na novi sistem, meni je bilo lakše da radim, a čini mi se da su oni zahvalni što sam se trudila da se posvetim svim aspektima njihovih bića.

Takođe smo u toku prošle i ove godine organizovale, Olivera Petrović i ja, radionice za roditelje, vaspitače, učitelje, pedagoge i sve zaitneresovane za Valdorf pedagogiju i roditelji i vaspitači su se nakon radionica javljali da su imali odlične rezultate primenjujući nešto od onoga sto su naučili na radionicama.

Da li je važno da se ovih metoda razvoja dece pridržavamo i kod kuće odnosno da li roditelji objektivno imaju vremena i mogućnosti da sprovode isti način odgajanja dece kod kuće?

– Važno jeste, koliko god da mogu. Valdorf metode dosta olakšavaju vaspitanje odraslima, jer su praktične i prate ritam života. Pustiti dete da sa roditeljima pere sudove, kuva, čisti, usisava auto – to je Valdorf pedagogija. Ono se uči životu, stiče ritam navika, ima dobar uzor, a istovremeno provodi vreme sa roditeljima. Uglavnom nemamo vremena, pa nam je lakše da posadimo dete da gleda, dok mi na brzinu nešto zamesimo, pripremimo, da nam ne smeta, a tako ne damo priliku detetu da uči, da stekne iskustvo, da bude aktivno. Boraviti sa detetom napolju u prirodi – to je Valdorf. Ispiričati detetu priču pred spavanje. Svako jutro mu poželeiti dobro jutro i zagrliti ga, svako veče poželeti mu laku noć i poljubiti ga, to su ritam i sigurnost koji su detetu potrebni i to je Valdorf!