Štajner je verovao da deca najbolje uče onda kada su ohrabrena da koriste svoju maštu. Zalagao se da obrazovanje treba da podrazumeva psihički, bihejvioralni, emotivni, kognitivni, socijalni i duhovni aspekt svakog deteta ponaosob.

Istraživanja realnog uticaja Štajnerove škole su ostala nedorečena. Uzrok tome su nepotpuna istraživanja i nemogućnost generalizacije njihovih podataka. Kritikovano je fokusiranje na slabije učenike i nepridavanje pažnje talentovanijim učenicima.

Ipak, mnoge prednosti se povezuju sa Valdorfovim načinom obrazovanja. Knjiga “Alternativno obrazovanje u 21.veku” navodi dokaze da su Valdorfove škole zaista omogućile holističko razvijanje dece. Druga istraživanja su otkrila da deca upisana u Valdorf škole imaju više želje da uče nove stvari, zabavnije im je u školi i imaju optimističniji pogled na budućnost od dece koja pohađaju državne škole.

Nedavno je istraživanje pokazalo da deca iz Valdorf škola imaju manje problema kao što su glavobolje, bolovi u stomaku i problemi sa spavanjem. Drugo istraživanje poredi decu iz Valdorf, Montesori i državnih škola i otkriva da su deca iz Valdorf škola mnogo organizovanija i imaju mnogo detaljnije i maštovitije crteže.

Valdorf pedagogija se vodi po nekoliko ključnih principa. Evo nekih koje svaka porodica može da usvoji:

1. Detinjstvo nije trka

Štajner je govorio: “Da li postoji knjiga gde učitelji mogu da čitaju o tome kako da uče decu? Sama deca su knjiga. Ne bi trebalo da učimo kako da predajemo ni iz jedne knjige osim iz one koja leži otvorena ispred nas i čine je deca sama.”

Deca se ne razvijaju u isto vreme, niti u istom ritmu. Valdorf pedagogija nas uči da obraćamo pažnju na potrebe svakog deteta ponaosob i da prestanemo da očekujemo da naša deca budu ono što nisu.

2. Počnite da pričate priče

Ajnštajn je rekao: “Ukoliko želite da vaše dete bude inteligentno, čitajte mu bajke. Ako želite da bude još inteligentnije, čitajte mu još više bajki.” Valdorf pedagogija deli ovo mišljenje.

Rudolf Štajner je verovao da je sposobnost da se ispriča priča dar i pripovedanje je glavna karakteristika Valdorf pedagogije.

Priče pomažu deci da se povežu, nauče nove reči i vodi ih na mesta na kojima nikada nisu bila. Valdorf pedagogija ističe važnost pričanja priča radije nego njihovo čitanje. Pripovedanje podstiče detetovu maštu.

Izmišljanje priča može biti teško, ali vremenom postaje lakše. Možete pričati priče kojih se sećate iz svog detinjstva. Prolaženje kroz priču pre nego što je ispričate čini pripovedanje celovitijim za vas i za dete. Mlađa deca vole da slušaju istu priču iznova, tako da će biti srećna ako je ponavljate nekoliko puta.

3. Povežite se sa prirodom svakog dana

Deca žude za fizičkom aktivnošću. Igranje napolju takođe podstiče njihovu kreativnost. Povezivanje sa prirodom znači da decu učimo kako da budu pažljivija prema svetu koji ih okružuje. Da ih učimo da odvoje vreme i zastanu da pomirišu cveće i posmatraju različite stvari i ljude oko sebe. Priroda deluje umirujuće na decu.

Prilike da se povežemo sa prirodom mogu biti: mirisanje i branje cveća, sakupljanje kamenčića, fotografisanje insekata, sakupljanje lišća, igranje štapićima, građenje tvrđava, kopanje, igranje u pesku, šljapkanje po baricama, itd.

4. Učite decu da se igraju

Valdorf pedagogija je bazirana na principu da najjednostavnije igračke najviše podstiču razvoj kreativnosti. Štajner je naglašavao potrebu za prirodnim igračkama i zalagao se da one treba da omoguće deci senzorna iskustva. On je verovao da jednostavne igračke pospešuju kreativnost jer deca koriste maštu da stvore druge objekte.

Valdorf sistem obrazovanja favorizuje jednostavne i ekološke igračke koje svi mogu da imaju: šišarke, kestenje, žirovi, konopac, školjke, drvene kocke, karton, kamenje, grančice, štapovi, svilene krpice, papirne maramice, itd.

5. Uspostavljanje rutina

U Valdorf školama svako jutro počinje “vremenom u krugu”. To su posebni trenuci tokom kojih deca pevaju zajedno, recituju stihove, rade vežbe razgibavanja i izvode predstave prstima koje su bazirane na nekoj temi (npr. godišnja doba).

Mnogo je prednosti i pozitivnih stvari kod uspostavljanja rutine. Autori knjige “Jednostavno roditeljstvo” (“Simplicity parenting”) od kojih je jedan autor slučajno i Valdorf učitelj, ubeđeni su da rituali i rutine daju deci osećaj sigurnosti i pripadnosti. Oni veruju da uspostavljanje rutina može da pojednostavi roditeljstvo i učini ga ispunjenijim.

6. Napravite mesta za umetnost

Umetnost je važan deo Valdorf pedagodije.

Ostavljanje prostora za umetnost obezbeđuje deci nestruturisane trenutke u kojima mogu da vežbaju kreativno igranje. U tim trenucima deca razvijaju svoju kreativnost.

Štajner je verovao da manji broj jednostavnih igračaka pomaže deci da razviju veću kreativnost. Takođe je verovao da organozovani prostor u kome su igračke uredno složene u korpama  ili na policama, radije nego na gomilama, igraju bitnu ulogu u dečijem razvoju. Bitnost ogranizovanog prostora je pronazi i u Montesori pedagodiji.

Ovaj citat odlično sumira filozofiju Rudolfa Štajnera: “Naš najveći napor mora biti odgajanjeslobodnih ljudskih bića koja su sposobna da otkrivaju svrhu i pravac svog života. Potreba za maštom, osećajem istine i odgovornosti – ove tri sile su srž obrazovanja”.