Varičela u trudnoći

Foto: Pixabay

Nakon preležanih boginja, ovaj virus ostaje „uspavan“ u našem organizmu, tako da, u stanjima oslabljenog imuniteta, može dovesti do oboljenja koje se naziva Herpes Zoster. Za razliku od varičele, koju preko 90% dece preleži do petnaeste godine, Herpes Zoster se retko javlja u dečijem dobu ( može se javiti ako je majka tokom trudnoće imala ovčije boginje ). Sezona oboljevanja od ovčijih boginja je tokom zime i proleća, i bolest uglavnom zahvata decu predškolskog uzrasta. U razvijenijim zemljama, kao što je SAD, epidemiološka slika je dosta izmenjena otkada je vakcina protiv varičele ušla u rutinsku vakcinaciju, tako da se beleži značajno manja incidenca oboljenja, a najviše obolelih je medju decom završnih razreda osnovne škole.

Varicella Zoster Virus je vrlo zarazan, i prenosi se direktnim kontaktom sa obolelom osobom, kao i preko respiratornih sekreta i tečnosti sa promena na koži. Oboleli su zarazni 24-48h pre izbijanja ospe, pa sve dok se promene na koži ne sasuše, što se obično dešava 3-7 dana nakon pojave ospe. Osoba se može zaraziti i bliskim, direktnim kontaktom sa promenama na koži osobe sa Herpes Zosterom, ali u praksi se to retko dešava.

Klinička slika

Inkubacioni period varira od 10-21 dan. Pre izbijanja ospe, moguća je pojava nespecifičnih simptoma kod deteta – povišena temperatura, malaksalost, gubitak apetita, glavobolja ( što je dete starije, pojava ovih simptoma je češća ). Temperatura retko prelazi 39˚C, mada može rasti i do 41˚C, a obično traje 2-4 dana od pojave ospe.

Ospa je izrazito pruriginozna ( svrbi ), najčešće se prvo javlja na kosmatom delu glave, licu ili trupu, prvo kao crvena „fleka“ ( macula ), koja se ispupči ( papula ), onda se na vrhu pojavi „mehurić“ ispunjen u početku bistrom tečnošću ( vesicula ), zatim zamućenog sadržaja ( pustula ), i, naposletku, prsne i sasuši se formirajući krustu. Ospa, dakle, ima svoju evoluciju kroz više stadijuma, a, obzirom da izbija u nekoliko naleta, u istom trenutku na koži se mogu videti  promene u različitim stadijumima, što je specifičnost ovčijih boginja. Promene se javljaju i na sluzokoži, a broj promena na koži znatno varira, prosečno oko 300, mada ima dece kod kojih se pojavi i manje od 10, što može otežati postavljanje dijagnoze. Deca koja imaju osetljivu kožu ili neko kožno oboljenje, npr.ekcem, često imaju znatno veći broj promena. Nakon što krusta otpadne, obično još nekoliko dana ili nedelja zaostanu „flekice“, koje mogu biti svetlije ili tamnije od okolne kože. Ukoliko dete raščeše neku od promena, bakterije sa kože je mogu inficirati, i na tom mestu često ostanu ožiljci.

Varičela je obično oboljenje blagog toka, koje samo prolazi, ali moguć je razvoj teške kliničke slike, čak i kod potpuno zdrave dece. Predispoziciju za teži oblik bolesti imaju adolescenti, odrasli i imunokompromitovane osobe ( npr.deca sa urođenim deficijencijama imuniteta, malignim oboljenjima, deca kojima su transplantirani organi itd ). Tada može doći do rasejavanja virusa krvotokom i zahvatanja različitih organa:

–          pluća ( pneumonia – ozbiljna komplikacija praćena pojavom kašlja, otežanog disanja, bolovima pri disanju…),

–           jetre ( hepatitis– vrlo čest, ali najčešće blag i bez simtoma ),

–          mozga ( često kod mlađih od 5 i starijih od 20 godina; encephalitis – manifestuje se poremećajima svesti i konvulzijama; cerebelarna ataksija– poremećaj hoda i nerazgovetan govor; oporavak je vrlo brz i najčešće potpun );

–          pojava krvarenja ( u koži, a ređe i u mokraći ili stolici )…

U česte komplikacije spada i bakterijska superinfekcija ( kada se promene na koži dodatno inficiraju nekom bakterijom ), koja se javlja kod 5% obolele dece. Najčešći uzročnici su streptokoke, naročito grupe A, i zlatni stafilokok ( S.aureus ), a infekcija može ostati lokalizovana ( impetigo ), ili se može proširiti ili čak generalizovati, što predstavlja vrlo ozbiljnu komplikaciju bolesti, koja zahteva intenzivan nadzor i terapiju u bolničkim uslovima.

Kada se javiti pedijatru?

Najbolje je posetiti pedijatra odmah po izbijanju ospe, kako bi se izbegle dijagnostičke dileme i pribavili pravi, savremeni saveti koji se tiču terapije i postupka sa bolesnim detetom.

Pedijatra treba posetiti i ukoliko dete postane izrazito pospano, počne nestabilno da hoda i usporeno da govori, ukoliko se javi uporan kašalj, otežano disanje, bolovi pri disanju, ukoliko se pojavi krvarenje po koži ili krv u mokraći ili stolici, ukoliko koža oko promene postane crvena, otečena, bolna, i, uopšte, ukoliko je dete lošeg opšteg stanja.