Poštovani. Htjela sam da Vas zamolim za savjet.
Moja ćerka je tokom ljeta krenula u vrtic i doživjela je traumu. Budila se noću plačući, više se plašila telefona (kada bih razgovarala počinjao bi jak plač) . I smirila se posle mjesec dana. Nastavili su da je čuvaju baba i deda i kad god bih došla sa posla ona bi tražila da je nosim stalno, čak sam je tako i hranila. Ponovo smo je upisali u vrtić, bolje je prihvatila. Ali vremenom, od nošenja kada dođem sa posla počela je da ima napad nervoze, pa je onda počela da ako nešto nije po njenom da se baca, da se udara, da se čupa. I to traje po pola nekad 10 minuta nekad 20. Prestaje čim bi joj našli nešto što bi je u tom trenutku interesovalo i onda sve prestaje i bude kao da ništa nije bilo. Počela je da se budi u toku noći takodje da plače. I isto tako se smiri. Nekad i ne otvori oči a plače. Vodili smo je kod doktora, vadili nalaze. Sve je u redu. Prvi napad, da kažem, jači je bio kada sam ja bila u izolaciji zbog covida i nije me gledala 6 dana. Posle toga su oni postali intezivniji.
Da li bi mi mogli dati neki savjet sta da uradim, kako da joj pomognem! Dijete ima 2 godine. Djevojčica, koja je imala neonatalne konvulzije koje su se javljale kao kocenje lijeve ruke i lijeve noge i ukočenog pogleda. Koristili smo eftil do njenih 6 mjeseci, od tad ne koristimo nista. Nalaz je bio uredan pa je terapija isključena.
Unaprijed zahvalna.
ODGOVOR NA PITANJE >>
