Ko je uopšte bio C.E. Koop, „suregeon general“ koga je Amerika volela, a birokrate mrzele?
U uređenom sistemu, kakav Američki svakako jeste, postoji i zvanje „surgeon general.“ Svaki, sem opisnog prevoda ovog pojma je manjkav. Mi jednostavno nemamo osobu koja se za velike pare, iz velike fotelje, u smešnoj uniformi, bavi javnim zdravljem nacije. Upravo ovo se očekivalo od C.E. Koop-a, kad je od strane Ronalda Regana postavljen na tu poziciju.
Ali svima koji su od ranije poznavali Dr Koop-a, jasno je bilo da on ne može, a da „se ne meša u svoj posao.“
Rođen je 1916. u Bruklinu, završio Medicinski fakultet na Kornel Univerzitetu (Njujork). 1959 je postao profesor dečje hirurgije, a 1971. i Pedijatrije na Univerzitetu Pensilvanija. Takođe je bio i na mestu direktora dečje bonice u Filadelfiji od 1948. do 1981. Od 1964. do 1976. godine, bio je i urednik poznatog Journal of Pediatric Surgery. Inovator je na polju hirurgije urođenih mana kao i na polju razdvajanja sijamskih blizanaca. Brojne hirurške i anesteziološke procedure, koje je sam patentirao i danas se neizmenjene izvode kao terapija izbora.
Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja kako u SAD tako i širom sveta. Poseduje 35 počasnih doktorata. Neke od brojnih nagrada koje krase delo ovog neobičnog čoveka su: Denis Braun zlatna medalja od strane Britanske asocijacije pedijatrijskih hirurga; medalja legije časti od strane vlade Republike Francuske; 1995 je dobio počasno priznanje, predsednikovu medalju slobode u SAD, najviše priznanje koje jedan civil može poneti. Autor je više knjiga i brojnih članaka, čak preko 200, iz oblasti pedijatrije i dečje hirurgije…
Impresivno, ali i drugi su pisali i bili nagradjivani.. Ima li ičeg posebnog u vezi ove čudne ličnosti sa slike?
Itekako. Nosio je smešnu uniformu, ali samo zato što je hteo da privuče oko javnosti na važne teme. Vratimo se na priču od početka. Koop je kao što rekosmo bio 
čovek koji je plivao nasuprot struji. Kad je dobio poziciju, on ju je i iskoristio, ali ne na svoje, već na dobro svojih sugrađana. Iskreni hrišćanin je zasukao rukave i odmah započeo brojne kampanje.
Malo je nas koji danas kad gledamo paklicu cigareta, znamo da etiketa o njihovoj štetnosti jeste zasluga krvave borbe ovog čoveka samog. Takođe i prostorije bez duvanskog dima, koje su svakodnevica naprednih zemalja, a možda uskoro i naše, jesu rezultat Koop-ovih izveštaja i publikacija. Koop je podigao taksu na duvan čime je sprečio tinejdžere da ga se lako domognu. Duvansku industriju je nazvao lažovskom, nikotin drogom, a naviku pušenja bolešću zavisnosti.
Akcijom „društvo bez duvana do 2000,“ stekao je začas brojne neprijatelje u Američkom kongresu (inače prijatelje duvanske industrije). Nije se dao obeshrabriti. Nastavio je da izveštava javnost o problemima pasivnog pušenja, kad niko drugi o tome nije govorio. I danas radi isto.
AIDS
Odmah po preuzimanju dužnosti, napravio je sveobuhvatan izveštaj o AIDS-u, bolesti koja je sve više uzimala maha. Konzervatici su želeli da se o bolesti homoseksualaca i narkomana ne govori, ali ne i Koop.
Navaljivao je na predsednika da se izveštaj objavi, što je na kraju i učinjeno. Zalagao se za edukaciju mladih o „sigurnom seksu.“ Odštampao je pamflet „Razumevanje AIDS-a: poruka Surgeon General-a,“ koji je u rekordnom broju primeraka (107 miliona) poslat u svaki dom u SAD. S’druge strane napao ga je lobi homoseksualaca, ali je Koop ostao pri tome da se HIV rizičnim ponašanjem prenosi znatno češće.
Impozantno, nije sve..
Poznati su javni nastupi i publikacije kojima se Koop razračunava sa abortusom. Pitanje života i smrti, je pitanje kojim se Koop svakodnevno bavi. On je veliki borac za život. U javnosti je nadaleko poznati i po svom stavu o eutanaziji i pravu na život. Između ostalog Koop se bori i za prava novorođenčadi sa hendikepom i anomalijama, prava na život. Možda je ova borba za očuvanje života bila presudna kad mu je dodeljena visoko priznanje, Počasna nagrada za humanost, Albert Švajcer.
dr Vladimir Ostojić
Komentari 0