Velikani medicine – Virdžinija Apgar

Iako se često misli da je apgar skor akronim (reč sastavljena od početnih slova drugih reči), koji zbunjuje ljude kada razmišljaju o medicini, reč je o prezimenu jedne žene. Ali, ne «obične» žene, već velikana medicine.

Virdžiniju Apgar će pamtiti kao utemeljivača neonatologije, iako nije bila akušer, niti pedijatar. Međutim, nema deteta koje se rodi u iole savremenoj bolnici – bilo gde u svetu, a da ga prvo ne pregledaju «očima dr Virdžinije Apgar». Jednostavan, pre svega brz metod za procenu vitalnosti novorođenčeta, već dugo je zlatni standard. Tako dragocen, među nama je više od pola veka. Inače, dr Apgar je jedan od inicijatora primene anestezije u porođaju, a njene zasluge su i u osnivanju teratologije (polje medicine koje se bavi proučavanjem urođenih anomalija), kao i statistike u neonatologiji.

Prirodno je da se pitate šta stoji iza ovako naprednih ideja? Odgovor je jednostavan: veliki rad. Danas je mnogim pripadnicama lepšeg pola olakšano da se bave određenim poslovima (nije neobično da žena bude reli vozač ili astronaut), ali je 1929. godine trebalo da rade za bar četiri muškarca, kako bi se «videli» njihovi rezultati… Ili, da bi žena uopšte mogla da upiše studije medicine.

Izuzetna svestranost
Virdžinija je oduvek bila dete sa viškom energije i interesovanja. U njenom svetu, toliko je bilo pitanja zašto, da nisu sva mogla da dobiju odgovor. Između ostalog, odlično je svirala violinu. Takmičila se u nekoliko sportskih disciplina, radila u univerzitetskom časopisu, glumila u nekoliko teatara… U godišnjaku koledža, pored njenog imena je zapisano: Kako uspeva da sve to postigne?

Iznuđeno opredeljenje
Iako je celim svojim bićem žudela za hirurgijom, a njen rad u operacionoj sali bio izvanredan, Virdžinija je nakon prve godine studija bila prinuđena da posluša savet svog mentora. Naime, on je procenio da će tokom velike privredne krize biti slaba potražnja za ženama hirurzima, tako da bi bilo najbolje da se preusmeri na anesteziologiju. Nažalost, tada to nije bila grana medicine kakvom je danas znamo, već disciplina kojom su se bavile naprednije medicinske sestre.

Pravda i nepravda
Virdžiniji je 1938. godine ponuđeno mesto načelnika novoosnovanog anesteziološkog bloka u okviru hirurškog odeljenja Prezbiterijanske bolnice. Bila je prva žena kojoj je poverena tako visoka dužnost u toj ustanovi. Dr Apgar, koja je organizovala nastavu za medicinsko osoblje i studente, ostala je upamćena kao dobar radnik i omiljen profesor. Ipak, nisu je zaobišle nepravde. Kada je 1949. godine anesteziologija izdvojena kao zasebno odeljenje, na njeno čelo je postavljen drugi lekar – samo zato što je muškarac!?

Ocenjivanje novorođenčeta
Dr Apgar je pažnju fokusirala na anesteziju u porodiljstvu, kao i na borbu za smanjenje porođajne smrtnosti. Tako je 1952. godine došla do revolucionarne ideje – da razvije sistem «bodovanja», uz čiju pomoć bi lako mogao da se proceni zdravstveni status novorođenčeta. Sistem je bazirala na broju otkucaja srca, disanju, pokretljivosti, osetljivosti i boji kože u toku prvog minuta po rođenju. Narednih nekoliko godina, dr Apgar je sa svojim kolegama procenjivala valjanost takvog pristupa. Fiziološki ogledi, kao i krvne pretrage, išle su u prilog opravdanosti određivanja skora. Zatim su usledile godine «uvođenja» u praksu. Naime, katkad je uvođenje nečeg novog u medicinu teško prihvatljivo. Ipak, Apgar skor je postao standard.

Proučavanje urođenih anomalija
Do 1950. godine, dr Virdžinija je prisustvovala na preko 17.000 rođenja. Uvidela je da mnoštvo urođenih anomalija ima veze sa nekim od parametara Apgar skora (ali i međusobno). Vlada SAD je postavila za direktora istraživačkog programa u okviru novog odeljenja, koje se bavilo isključivo urođenim abnormalnostima. Virdžinija je sav elan i umeće u potpunosti predala novom zadatku. Putovala je hiljadama kilometara kako bi apelovala u korist nove vakcine protiv poliovirusa, kao i da bi govorila o tome koliko je važno da se rano otkriju poremećaji u razvoju i da se dodatno ispitaju. Držala je predavanja – čas lekarima, čas «običnom svetu», ne štedeći entuzijazam i očaravajući njime sve sa kojima bi se srela… Tako je nastala teratologija.

Zaslužena počast
Dr Virdžinija Apgar je 1973. godine postala počasni predavač medicinske genetike na Univerzitetu Džon Hopkins, a 1974. godine je izabrana za počasnog profesora na Kornel Univerzitetu.
Često su joj laskali da je svojim stavom i radom «oslobodila» žene, na šta je ona uzvraćala: «Žena je oslobođena onog trenutka kada je napustila matericu». Umrla je 1974. godine, onako kako je živela celog života – na poslu. Posthumno je 1994. godine dobila svoju poštansku marku – jedno od najvećih priznanja koje pojedinac može da dobije u SAD.

Apgar skor
U pitanju je jednostavn sistem bodovanja za brzu procenu vitalnosti novorođenčeta. To je zbir pet jednostavnih kriterijuma koji se boduju na lestvici od nule do dva. Stoga su vrednosti od nula do deset. Određuje se u prvom i petom minutu nakon rođenja.

dr Vladimir Ostojić