Foto: Freepik
Nadam se da nije stigao prekasno. Svaka suvisla informacije iz sveta medicine svima korist, a i olakšava nam komunikaciju, urušava mitove i smanjuje nesporazume.
Epidemija je nastala, kao što je svima jasno, zbog neredovne vakcinacije
O ovoj temi koja je veliki predmet frustracije i sekiracije i kamen spoticanja između pedijatara i roditelja, ne bih ovom prilikom.
Ko što sam i već ranije pisala, nadjačali su nas internet, estradne ličnosti, sportisti.
Da se vratim na osnovnu temu: simptomi velikog kašlja su vrlo slični onima koji se inače javljaju u zimskim mesecima. Teško ga je razlučiti od virusnih infekcija i laboratorijski.
Za sigurnu dijagnostiku su potrebne mikrobiološke pretrage koje su nepraktične za rutinski rad i svakodnevnu praksu. U državnom sektoru se rezultati predugo čekaju (valja se na vreme odlučiti za terapiju), a brzi testovi su slabije dostupni i ograničeni na najugroženije pacijente.
Privatni sektor ih je kasno dobio i skupi su.
A za terapiju je dostupan jedino jaki antibiotik, toliko jak, da se ne preporučuje da se ponavlja sledećih šest meseci.
Veliki kašalj je opasan za malu decu. Nevakcinisanu. Moze životno da ih ugrozi.
Veća deca su manje ugrožena, ali vakcina, kako rastu, gubi dejstvo, tako da je veća verovatnoća da su stariji osnovci i srednjoškolci zaraženi.
Prošlog meseca smo propisali mnogo antibiotika, “ velikima“ i „malima“, nevakvinisanima. Njih mi je posebno žao, što dobiše, omraženi, jaki Sumamed iliti Hemomicin, koji u redovnim prilikama dajemo vrlo oprezno i promišljeno.
Jos jedan važan podatak: za Veliki kašalj postoji lek. Antibiotik, jer je to bakterijska infekcija.
A male boginje se jedino mogu preduprediti čuvenim MMRom. A leka nema. Boginje male, a opasnost Velika. Ponekad po život.
Dr Nina Mandić, pedijatar
PZU ,,Doktorica Mica”
Komentari 0