Ako ste se i vi ovih dana našli u začaranom krugu vikanja na decu bez razloga i griže savesti koja vas izjeda jer, očigledno, vičete na decu, evo nekoliko korisnih saveta koji vam mogu pomoći da se osećate malo bolje.
Svi smo na ivici živaca, odrasli imaju svoje brige, ali ni deci nije lako u situaciji u kojoj smo se svi zajedno našli
Ali, ono što je najvažnije je da shvatite da savršenstvo ne postoji, i da shodno tome prestanete od sebe da očekujete da budete idealan roditelj u svakom trenutku, kaže Loren Vien, koja godinama radi u privatnim predškolskim ustanovama, i autor je knjige „Vodič: Pozitivne verbalne strategije“.
Umesto da pokušavate da budete savršena mama ili savršen tata, bolje je da sa decom razgovarate iskreno, u skladu sa njihovim uzrastom.
Kad vičete ili izgrdite decu, iako nisu uradila ništa strašno, recite im da ste pogrešili čim postanete svesni toga. Jednostavno „izvini, nije trebalo da vičem na tebe jutros“ mogu i najmlađa deca da razumeju, naročito ako to kažete uz zagrljaj.
Ako je dete predškolskog uzrasta, možete dodati i objašnjenje, i reći mu zbog čega ste bili nervozni u tom trenutku (imali ste puno posla, ili su se deca razvlačila sa oblačenjem ili umivanjem i tome slično).
Drugi savet koji Loren Vien ima za roditelje je da prosto ne budu prestrogi prema sebi.
Uvedite „skalu“ od jedan do deset u vezi sa onim što govorite deci, i prihvatite da je malo onih dana kad će vaš rezultat biti 10/10. Ali, ako je u toku dana sedam od deset stvari koje ste rekli deci bilo lepo i pozitivno, ljubaznim tonom izgovoreno, OK ste. I deca i vi.