Vitamin C

Želimo da vas upoznamo sa vitaminima i  njihovim značajem za očuvanje zdravlja dece, dnevnim potrebama i posledicama nedovoljnog unosa. Razbićemo i poneku zabludu vezanu za vitamine, a pričaćemo i o vitaminskim preparatima.
Počinjemo sa vitaminom C, o kojem se uvek najviše govorilo. Još su drevne civilizacije naslućivale njegov značaj, iako nisu znale da postoji. Prvi «masovni nedostatak» ovog vitamina je detaljno opisao Kristifor Kolumbo u svom brodskom dnevniku, kada je nestalo kupusa na dugom prekookeanskom putovanju. Ipak, idemo redom.

Šta je vitamin C?

Vitamin C je, zapravo, askorbinska kiselina. Spada u hidrosolubilne vitamine (rastvorljiv je u vodi), pa se ne akumulira u organizmu. Većina životinja ga sama stvara (sintetiše), ali ne i ljudi. Zato mi moramo da ga unosimo hranom ili pićem! Nažalost, visoka temperatura «rastura» vitamin C, pa se kuvanjem gubi iz voća ili povrća.

Zašto je važan?

Vitamin C je veoma važan «pomagač» našeg metabolizma, a naročito je značajan za pravilno stvaranje vezivnog tkiva, koje možemo da uporedimo sa cementom koji vezuje cigle u zidu. Ono se nalazi u svakom deliću našeg tela, objedinjuje i «pričvršćuje» delove organa i organskih sistema. Nalazi se u koži, srcu, krvnim sudovima, kostima, mišićima, organima za varenje…
Koliko je vezivno tkivo važno, najbolje se ogleda u poremećajima i bolestima vezivnog tkiva koje, kada se dese, oštećuju najvažnije organe našeg tela. Vitamin C učestvuje u stvaranju kolagena – jednog velikog proteinskog «lanca» koji, zapravo, čini osnovu vezivnog tkiva. Tako vitamin C pomaže i zarastanje rana (opet preko vezivnog tkiva). U crevima, vitamin C može da potpomogne «uzimanje» gvožđa, koje je neophodno za normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca.
Sa druge strane, askorbinska kiselina neutrališe «višak kiseonika» u organizmu (antioksidantno dejstvo), što je veoma važno u očuvanju zdravlja ćelija, tkiva… odnosno celog detetovog organizma (ovo važi i za starije).

Gde ga ima u prirodi?

Voće i povrće su prava riznica vitamina C, naročito agrumi – pomorandža je prebogata ovim vitaminom. Ima ga i u drugom voću – posebno jagodičastom (jagode, maline, kupine). Nešto manje ga ima u jabukama, kajsijama, breskvama, šljivama… Od povrća, treba istaći papriku (naročito crvenu), kupus, karfiol, ali ga ima i u paradajzu i drugom povrću.
Naravno, pričamo o svežem voću i povrću. Kuvanjem, C vitamin nestaje iz namirnica.

Šta ako ga ne unosimo u organizam?

U savremenom svetu, potpuni nedostatak vitamina C u ishrani je veoma redak.
Skorbut je bolest koju su Kolumbovi mornari (ali i mnogi drugi u tim vremenima) osetili «na svojoj koži». Rane na sluzokoži i koži, zubi koji ispadaju, infekcije koje slede… danas se mogu videti samo kod ekstremno izgladnele i zapuštene dece. Žalosno je što toga i dalje ima u 21. veku, ali je u našem podneblju ovo ipak zaboravljena bolest.
Smanjeni unos vitamina, pa i vitamina C zbog loše ishrane – kada fast food pobedi zdravu ishranu, može da se odrazi na opštu otpornost deteta. Takva deca imaju loš apetit (osim kada je u pitanju nezdrava hrana), češće oboljevaju od infekcija, zaostaju za vršnjacima u sportskim aktivnostima (nerado ih upražnjavaju).

Koje su dnevne potrebe?

Treba reći da dnevne potrebe za vitaminima nisu dobro definisane za sve uzrastne dobi dece. Ipak, većina eksperata koji se bave ishranom mališana, slažu se da se dnevne potrebe vitamina C kreću od 50 do 100 miligrama. Što je brži rast i razvoj, stvara se više vezivnog tkiva, pa su i potrebe za vitaminom C veće. Zato su mališani u prvim godinama zahtevniji, ali i deca koja se aktivno bave sportom.
Na primer, jedna pomorandža (ili dve jabuke), salata od svežeg kupusa ili paprike, i… predškolsko dete je unelo dnevnu «dozu» vitamina C. Sokić od ceđene pomorandže ili jabuke, kao i zdrava voćna kaša – dobar su izvor vitamina C za bebe! Bezbroj je kombinacija, vitamina C stvarno ima u izobilju.

Može li se preterati sa vitaminom C?

Ako se držimo prirodnog unosa vitamina C – što znači uzimanja svežeg voća i povrća, onda je nemoguće preterati! U voću i povrću su vitamini i minerali toliko dobro izbalansirani da nema šanse da se pretera. Naravno, ako neko pokuša da pojede dva kilograma pomorandži – prvo će ga zaboleti stomak, a ako i «svari» tu gomilu, višak vitamina C će preko bubrega da se izbaci iz organizma.
I vitaminski sirupi za decu su spravljeni tako da se preporučene doze nalaze u okvirima dnevnih potreba deteta.
Prekomeran unos C vitamina je moguć samo ako se deci daju velike količine ovog vitamina u tabletama koje su za odrasle (potpuno nemedicinski)! U jednoj tableti C vitamina od 500 miligrama ima pet puta više od dnevnih potreba deteta! Nema velike štete ako dete ponekad uzme «pola tablete od 500 miligrama», ali to nije za redovnu upotrebu!

Zar nije jednostavnije dati malo askorbinske kiseline «u tabletici», nego dete «terati» da jede sveže voće i povrće?

Nije tako!
Sve ozbiljne medicinske studije koje su se bavile vitaminima, pokazale su da je priroda njihov najbolji izvor! U voću i povrću se vitamini (i minerali) nalaze dobro «ukomponovani», tako da je iskoristljivost za detetov organizam najbolja! Ima dobrih vitaminskih preparata koji se prave «iz prirodnih izvora», ali prave zamene za sveže voće i povrće nema – najzdraviji su izbor za dete!

Da li vitamin C leči virusne infekcije?

Nažalost, ne!
Potpuno je jasno da vitamin C ne može da izleči virusne infekcije. Zato je potpuno pogrešno davati deci velike doze vitamina C za izlečenje prehlada i drugih virusnih infekcija. To može da bude i opasno, jer može da dovede do povraćanja (u nekim slučajevima i proliva). Kao što smo napomenuli, vitamin C je askorbinska kiselina, koja u višestruko većoj «dozi» od potrebne – može da «zakiseli» detetov stomačić koji je, možda, već ranjen virusnom infekcijom.
Zaključak se sam nameće – dobro je da deca jedu sveže voće i povrće, pa će vitamina C (ali i drugih vitamina i minerala) biti dovoljno da zdravo rastu.